Школски лист

— 278 -

им је храна у Ђур, где су је већином врло добро нродавали. Лађе њихове су им синови и синовци, нунили носећи нуне вреће о рамену у њих и надтичуБи се, који ће више моћи! Заједничка им је радња тако добро игала, да је Геца нред 1848 годину већ врло богат човек постао, и да не беше револуције и пропасти Сентомаша*), иметак би данас тројином већи био. С јесени 1849 поврати се и он на згаришта у Сентомаш и иоче наново са крвавим трудом и знојем радити за се самостално, без компанисте. Велики овај материјални губитак накнади он брзо уз припомоћ свога најмлађега сина Лазе, који — насљедив све телеоне и душевне моћи и врлине очеве, а наоружан још и модерном науком — стаде раме уз раме са оцем дизати дом на ново, а са таким благословеним успехом, да је данас он уираво душа и спољњи заступник велике куће и радње Дунђерске. Радњи се њиховој сада отвори обилато поље. — Уз грдну економску радњу на сопственом и закупљеном земљишту, уз своје богато скотоводство, развише они и трговину са храном у обиму дотле у доњој Угарској не виђеном. — Уз ову радњу скопчаше и велику трговину са другим сировинама, особито са разним дрветом за гориво, грађење и са даскама, са каменом кречним и за патосање, песком, каменим угљеном, вуном, разним арендама итд. итд. — а са такнм усиехом, да овладаше над свима сићушнима иностраним конкурентима (особито Јеврејима и Немцима), те себи за далека времена у будућности сигурну и јединствену позицију и пијацу у долњој Бачкој, на Бабатову а и на више места по Срему створише. — Свакога подузећа се лаћали, само ако им је у СФеру радње њихове спадало или изгледа на добитак обећавало. — Тако од знатнијих економских, нодузимачких и трговачких оиерација само напомињемо ове: вишегодишњи закун нар. добра Сирига (близу 5000 јутара земље са арендом око 50,000 ф. годишњих ); терање џелепа угојене беле марве у Пешту и Беч (волови Гецини и данас се у Бечу спомињу) и редовно лиФеровање за друге велике нијаце; зидање великог, сталног црвеног моста преко Тисе у Сенти; куп спахилука Црна Бара у Торонталу; куп дивн^ куће: „Хотел код царице Јелисавете" у Н. Саду; најновији сретни куп властелинства Чеба на Дунаву од породице Бесередија**) и многа друга подузећа (ннр. и подизање „ Геданке" је материјално предузеће, али намењено и моралној користи околине и школске деце у Сентомашу). А као што споменусмо, најглавнија радња им је трговина са нашим продуктима на основи пуне солидности и без превеликих берзијанских шпекулација. С тога им је и кредит и овде, а особито у ино-

*) По паду Србобрана изгуби 20.000 мерова хране. 400 комади беле марве, преко 100 к. коња, свиње, све зграде, стаје, суваче и нагазине и екон. алате. — Друг му Оберлендер не смеде дуго чувати аустријске банкноте, него их промене све у Кошутове баш онда, када ће овима наскоро вредност пропасти, те тако и у готово« новцу око 100.000 Форината изгуби. Само спасе 1500 оваца и новце што је при себиимао (увек је то спомпн.ао овако: ,,Онда смо изнели само главе, овце и новце' !): новце је разделио на сву своју својту и ушивао им по хаљинама, јорганима тако, да свако нешто при себи носи и има, ако би се по које чељаде у оном метежу и бежанији и одвојило од својих, те да не би нужде трпело. — Пребегли су најпре у Врањево (код Исе Главашког), а после у Срем у склоништа.

**) Вешти куп Чеба има веома многу интересантну цртицу, које кар акт еришу удри такт и енергију Геце и Лазе Дунђерског.