Школски лист

— 277 —

е • Покојни Гедеон Дудђерски је бага на пољу нривреде, радиности и трГовне таква Феноменална оојава у нашем народу, да ћемо јој у томе заман пара тражити. Он беше на пољу српске привреде сјајни метеор, којему се у неколико у паралелу могу ставити само још динломата сриски Милош Обреновић и филолог српски Вук СтеФ. Караџић. Сва тројица беху синови простачки, не школовани, за младости не уиућени, али и одарена свежим разумом, ђенијалним умом, гигантском ирегалашћу за радом и љубављу ирема своме народу, те починише и сгворише онака епохална дела, каква и велеученим особама а и члановима најугледнијих иородица тешко да када за руком полазе. Што је плодни рад оне двојице био од благословена уплива и успеха но васколики народ српски, тако је и привредни рад Геце Дунђерског ио Сентомаш, његову неиосредну околину, а у неколико и дол.њу Бачку и нешто срнског Баната са економске и материјалне стране у не мањем значају. Гедеон Дунђерски је рођен у Сентомашу 1807 године*). Право му крштено име беше Јован, но како је онда епископ Гедеоп цркву светио, то и њега мати прозва Гедеон, а после деца и остали Геца. — У ондашњој школи једва је научио нешто читати, име своје записати; аци молитвице и све тропаре знатнијих празпика знао је напамет и до смрти своје их је читао односно о иразницима певао. Младоме Геци не могаше ондашња школа разбудити никакве душевне моћи већ но склопу своме а и с тога, што ју је једва пуна три месеца иохађао. Али је вазда пристајао у друштво стараца, те се ту учиоо мудром животу и искуству. Као што је Вук јариће, а Милош волове, тако је и Геца још од 13 година овце њихове задруге чувао и то већином ноћу, носле дневна рада и наиора. У то доба му умре и отац некако, те се одмах но свршеној 16. години и ожени; када му пуних 17. година беше, роди му се и први син Шандор, Тешко бреме домаћина спаде на њега, да самостално унравља имаовином заједничком. Ова је онда износила око 60 ланаца земље, неколику стотину оваца, ергелу коња и чопорак рогате марве, Са овим малим квасцем замесио је он својим не уморпим радом, штедњом, окретношћу и иамећу у току последњих 60 година своме садањем дому грдни иметак од неколиких милијуна форината вредности, поред свега тога, што је удајом женских чланова (сестара, кћери, унука) и трипуташњом деобом (најире са стрицем, тетком и наиоследак са снахом) велики део из куће му изнешен. Осим овога имао је још и у револуцији штету на марви, храни, попаљеним стајама и алатима, а ноглавито у аустријским банкама штету већу од х / 2 милијуна Форината. Своју трговачку каријеру започео је наскоро после женидбе са чувеним врбашким Немцом Оберлендером. Францовим каналом одлазила

*) Породида Дунђерска се доседила после укидања горње мидидије из Суботице у Сентомаш и састојала се онда само из једне удовице и девера јој. Они и њихова ирва и потоња деца одликоваху се међу осталим становницима својим угледним телом, неуморивом радњом и разумом. Они су лрви почели у хатару сентомашком ледину иреоравати и проју сејати ; за њима пођоше и остали, те се тако народ поче и земл,орадњом занимати нуз своје скотоводство. Но отац и стриц Гецин почеше своје земље таком вољом и вештином обделавати, да је цео српскп живаљ у месту за њима прегао и ночео марљивије и практичпије златно зрно у плодну земљу бацати, тако, да је већ од пре 60 година Сентомаш постао житпицом Бачке, дочим су остала околна српска и не срнска места дуго времена још само за насушни хљеб жита засејавала.