Школски лист

— 276

во је стање оних нижих кругова, у којима појединац долази у додир са великом друштвеном целином. Ти дотицаји могу да буду или пријатељски или непријатељски, или благи или неблаги, илн нежни или сурови. могу или да узвисе или да тлаче. Какви су они, од тог зависи управо судба човека. Приподобљујућу снагу друпттвене иревласти познајемо у моћи јавнога мишлења и јавних примера, по којима се радо управљамо, клањајући се општем укусу и јавном уверењу По јавном мишлењу уирављамо своје суђење, по јавном укусу своју одећу, по јавном примеру свој начин и обичаје, по јавној савести своја начела и свој морал. Где је јавна свест комотна и мљитава или сасвим раскламитана, ту појединац може тешко да се одбрани од свеопште покварености. Та друштво је она општа средина, у којој се сви покрећемо као рибе у води. Несретним би се морао осећати човек, кад би морао своју животну цељ да изабере у супрот општој превласти друштва, што га окружује, као што то у део пада оним велеумима, који имају да се боре иротив друштвене устајаности, која се огледа у преузетим и наслеђеним назорима и т. д. (Свршиће се.)

ГЕДЕОН (ГЕЦА) ДУНШСКИ витез ц. кр. Франц-Јосифова реда, велетржац, велеаосе ник, властелин Чеба и Црне Варе, члан „Матице сриске итд." 18. Септ. о. г. угаси се један живот необично ретке појаве огромне величине и епохална значаја по сав српски народ. - Губитак је овај у толико већи, што тако изгледа бар, да је са њиме код нас нестало за навек човека овакве појаве; човека, који је као чедо иросте мајке природе уздигао себе до оних висина и положаја у друштву, камо веома ретко допиру и сами они, којима је већ некако ио рођењу онредељено и намењено извесно преузвишено место. Ако се узима за истину, да наука, књижевност и лепе вештине спадају у иојетичне радње човечије, то се онда и с правом признати мора, да оне само онда смисла и значаја имати могу, ако је у народу и привреда (а то је ирозајична радња) развијена и разграната. — Без рада нема напретка, без привреде нема благостања и онстанка; а без овога нема ни одушевљења за ма каквом појетичком књижевношћу, баш као што ни слепца боја, ни глухога песма не дражи. — Основа, исходна тачка свему нашему оистанку, промету, животу, душевном и телесном уживању јесте, беше и биће вазда; рад, штедња и благостање.