Школски лист

— 280 —

мена и сина му Лазе не само истоветно са интересом Сентомаша, него они већином у таквим приликама и саму иницијативу засноваше а и дело до краја изведоше. (Свршиће се.)

РАЧУНСКА НАСТАВА У НАРОДНОЈ ШШИ. Први ра^зредз;. (Наставак.) Коло бројева 1—20. Бројање. Најпре ваља децу унознати са изразима: десетица и јединица. Узећемо руску рачунаљку, истаћи ћемо на истој једну куглицу, и од прилике ћемо овако говорити : Кад неки родитељи имају само једну кћер, шта је онда она аима? ( Јединица). Тако можемо за све, што се само један пут налази, да кажемо, да је јединица, па но томе можемо рећи и за ту куглицу, да је једна јединих^а. Кад уз њу ставим још једну куглицу онда имам две јединице, — кад још једну, онда три јединице и тако даље све до десет јединица. Десет јединица зову се друкчије десетиг^а. То исто поновим на школској табли са иотезовима и утврђујем што боље могу. За тим се прелази на спајање десетице са јединицама. На рачу. наљци стоје у првом реду десет куглица, у други ред ставим само једну куглицу и кажем: 1 десетица и 1 јединица јесу 11 јединица и тако даље до 1 десетица и 1 десетица су 2 десетице или 20 јединица. Сад ваља приљежно да се броји од 1—20, напред и натраг као и са прескакањем једнога броја. Задаје се: број даље од 4, од 7, од 12, број у натраг од 17, од 15 и т. д. Намести се на рачунаљци неки број куглица и деца се нозивају, да кажу, колико куглица виде. То исто са потезовима на табли. Учитељ каже неки број, а дете га намести на рачунаљци или га означи потезовима на табли. Веџба се у спајању десетице са сваким бројем (1 до 10) н. пр. колико су једииица 1 десетица и 6 јединица? Даље се разлажу сви бројеви од 11—20 у десетицу и јединице н пр. колико је десетица и јединица у 18 јединица ? Тек пошто су деца вешта у свима тим веџбањима, може да се пређе на писмено бележење бројева од једанаест до двадесет. Дотле нека се још узимају писмена веџбања из кола 1 — 10; то је јако потребно понављање. Писмено рачунање не сме никад да иредходи усменом, јер има само да увеџба оно, што се последњим научило; али мора још да се употребљује и ради ионављања; може шта више мало и да заостаје иза усменог, кад се ученици доведу до новог одсека ; нисмено веџбање захтева нешто више самосталности. Нарочито у школама са више разреда морају деца чешће сама да се занимају. С тога се обзиром на слабије ученике могу писмене задаће да задају истом онда, кад се нешто већ сасвим добро научило. То ваља и за будуће да се запамти. Писање бројева. Писање бројева од 11 до 20 неће бити за децу тешко. Треба рећи, да се десетица пише на левој страни, /единице на десној и кад нема јединица, да се онда стави нула (ништица). Приљежно