Школски лист
— 281
се читају и нишу бројеви до 20. После се диктира број, иредстави се на рачунаљци, а деца га напишу циФрама. 8а писмено веџбање служе ови редови:
10 - -
1
11
10-|-
6
= 16
10 -|-
1 '
11
15 -!-
1
= 16
10 -|-
2
- 12
10 -|-
7
17
11 -[-
1 —
12
16 -|-
1
= 17
10 -|-
3
18
10 -[-
8
18
12 -|-
1 =
13
17 -|-
1
= 18
10 --
4
=«= 14
10 -ј-
9
19
13 -|-
1
14
18 --
1
= 19
10 - -
5
= 15
10 -|-
10
= 20
14 -|-
1 =
15
19 -|-
1
= 20
(Наставиће се.)
УЧИТШКА СКУПШТИНА ПОДЖУПАНИЈЕ РУШСКЕ. Овогодишња поджуп. учитељска скуиштина држана беше у Руми дана 28., 29. и 30. Августа т. г. Присутни беху : претседник г. Димитрије Вурдеља, кр. жуп. школ. надзорник; сви учитељи и учитељице румске иоджупаније а као гости г. Др. Милан Димитријевић проФесор; г. Павле Себишановић, иарох; Јован Вучанов учитељ и г. Петровић местни школ. надзорник вароши Руме. Прва седниг^а беше отворене 28. Августа пре подне а отворио ју је кр. жуп. школски надзорник г. Димитрије Вурдеља, који иоздравивши искунљено учитељство изрази наду, да ће ово у своме раду мудро трезвено, истрајно и са достојанством раснрављати питања, која су од велике важности ио школу и њен свестрани развитак. У то име ппздравља све присутне са „добродошдицом." Скуиштина је отпоздравила свога претседника са „жив^о" давши тиме израза, да иотиуно води рачуна о своме задатку, достојанству овога скупа и израженој жељи свога председника. Према пословнику нриступи се избору поднретседника и неровођа. На предлог Тоше Огризовића буде једногласно изабран г. Мита Нешковић за иодиредседника а за перовође : г. Илија Рокић и г. Драгутин Хекман. Као ирви нредмет дневнога реда беше нитање, ког је висока кр. зем. влада овој скупштини поставила. Оно гласише : „да ли се је читанка за П. разред иучких школа досадањом уиорабом показала сходном и практичном и ако не, да се назначи, што и како би се имало у њој промјенути? Овосеиитање имаде искључивоса дидактичкога гледиштарасправљати." За известитеље у ов<>м питању пријавише се г. Јаков Гесл и г. Мита Нешковић. I. Јаков Гесл као нрви известилац вели: да су за усиешну обуку и наставу читанке од велике важности, јер су оне 'сретство, помоћу којих долази школа до своје цељи; с т> га разлога се захтева да читанке буду добре. Да то буде, искуство учи, да читанке ваља да састављају нрактнчни људи, који су своје способности на пољу школске наставе опробали. Наше читанке ностале су споразумним одобрењем и уређењем хрват. недагошког књижевног збора, који важи за меродаван Фактор у школским питањима у нашој домовини. Према томе читанка је нрешла цензуру стручних људи и као такова пуштена је у школу. Али као свако дело човечијег ума што није савршено а да се