Школски лист

- 299 —

За одузимање напишу се исто тако иреко реда бројеви од 11 --20 и од њих се сваког одузме најире 1, иосле 2 и т. д. Писмена веџбања из множења и делења нећемо ни овде још предузимати. Тим је исцриљено сво градиво, које се у смислу школских наредаба има из рачуна да нредузме у првом разреду. УОТШКА СШШТИНА ПОДЖШНИЈЕ РУМСКЕ. (Наставак.) Други известилац у овом питању беше г. Мита НешковиЛ. Он неће да опширно истиче важност школских читанака, ала констатира: да је она средиште цежокунној школској настави. С тога би могао свести своје мнење: да је ова садања читанка одговорила својој задаћи добро, јер је смештено сво градиво, које захтева напредна педагогија. А.ли норед свих добрих страна њених не може а да своје искуство не нриопшти. Сећајући се старих читанака, које беху састављене без икаквог распореда, јер још не беше одређен задатак и цељ народне школе, вели: да је главна цељ основне народне школе фор.иална, које је и сам Дистервег истакао. Али млађе коло, вели, да је материјална. Некада се бројао и сам у коло ових последњих, али га искуство постеиено разуверило, јер Формална цељ претставља и тражи оиште човечанско образовањв, а материјална спрема и усавршава поједине гране и струке. А то је преголема разлика. Према таком задатку школе и читанка мора да одговори формалној цељи. С тога и иоздравља нову читанку, у којој је смештено градиво, у ком су усредсређене моралне врлине. Но колико цени приповетке црпљене из друштвеног живота, у којима одсјајује чист и истинити морал, у толико не може да се сложи са „баснама". Басне својим не могућим садржајем, својим неистинама унливишу у противном правцу на душевне способности ученика. Оне убијају веру у истину, јер се у баснама придаје снага и моћ животињама и т. д. онима, који дојиста немају исте. Имаде доста примера, да су деца запитала: јел те, гоенодине, да вук не може говорити, него се то само тако каже? дакле .... само што није открило прави и заслужени израз. Но има опет нека мнења, која тврде, да деца требају басне у превосном смислу да схваћају и тумаче. Ако ишта заслужује да се казни, то се дојиста овако мнење мора са сваком одлучношћу прогласити као непедагошко, јер и психологија, као наука о истинама, не може отворити врата баснама у школи. По томе, ја им одричем сваки васпитни уплив и желео би, да се место њихово попуни сликама и цртама из дечијег живота. Пролазећи на загонетке вели: да им је цељ, да оштре и снаже мишлење. Ово би се могло односити на зреле људе, али децу ваља решити овога сретства, којим се што већма укорењује неправилност схватања и мишлења. Ево да наведем један пример, па да се види грдна заблуда. „Две ограде, пуне белих коштица." Психолошким путем не може се доћи да се разреши прави смисао загонетке, него је овоме подлога нагађање. То е имао да каже на црви оцек. Пристуиајући другом оцеку, земљоиисном