Школски лист

— 294 —

Неколико примера само нека се виде, па нека свако пресуди какав је добротвор својим ближњима деда Геда био: Када је 1848 Сентомаш Србобраном постао, буде од војна команданта присиљен, да се прими грађанске управе над Сентомашом (кнез). Ту теретну, страховиту дужност обави он тако сретно и вешто, да ће се вазда сиомињати и у Срба и Мађара. Србима је вазда тачно набављао и подмиривао сву потребу за народ и војску ; али је у исто доба држао у својим подрумима, таванима и магазинима преко 40 Мађара сентомашких сакривених и заштићених од освете нередовних Србијанаца. Једино вештина, енергија и човекољубље домаћина — кнеза деда Геце спасе овој четрдесеторици живот, који му још и данас захваљују. што их је сачувао и тајно хранио и појио. Пре 28 година је сачувао српску православну цркву и опгатину у Сентомашу од ретке срамоте; суд државни хтеде за неки дуг од више хиљада Форината цркву затворити и утвари распродати; но деда Геца притече као верни син своје православне мајке св. цркве у помоћ и спасе јој част и углед. — Када је глад овладала у Банату, онда је он и ту својој српској сабраћи дарежљивом руком у номоћ притицао и многу нородину од глади сачувао. Колера 1866. годипе захвати јака корена и у Сентомашу; народ са беснила незвана поста изгубио памет. Када жртве већ у стотинак пређоше, онда наста тек права паника и неред. Разбеже се имућнији живаљ, разбеже и цело политично — општинско поглаварство; погибоше и два лечника, нодлеже и једини лекарник (аиотекар) у месту. Сиротиња пишти најтеже. Нема јој ко лека и лекарије дати, а нема ко ни мртвачких сандука давати. — Човекољубиво срце деда Геце и овде се истиче за спас сабраћи својој. — У том врхунцу јада, страве и пропасти заузме он сопственом иобудом својом у оиштинској кући место кнеза ; пошље у аиотеку једнога подбележника (који је се) за младости своје учио и (у апотеци) и заповеди му, да сиротињи и свакоме лекарије без новаца издаје; пошље ноћу коњаника солгабирову у Срп. Бечеј, те овај још те ноћи (на одлучни нозив деда Геце) стигне у Сентомаш, доведе доктора, похвали и одобри све споменуте и сљедеће наредбе новог диктатора и оде. Деда Геца заповеди неколицини столара да и мртвачке сандуке без новаца — а на његову одговорност свакоме с места издају; забрани носити мртваце у цркву; забрани и само звонење, да се народ не плаши*); изда још веома чудни, но врло умесни и паметни налог, да музика прође свима улицама, небили се уплашеном народу срце и душа мало ослободила и окрепила. — Са новратком реда а уз ове наредбе престаде на брзо и моћ азијатска душмана; а сиротиња кану једну сузу благодарности више за сиас душе њена добротвора Деда Геце. Знамените године 1875—1877 испоможе дарежљива десница деда Гецина силну нејач босанско херцеговачку и рањенике српске; није трпио, да му име по новинама брилира и количина црилога му, али је тим ра-

*) Када му и рођени зет у колери погибе, дођоше свештениди, тутори и чланови породице му са молбом: да се зет Миша огдаси и у цркву носи. Али ^цеда Геца нр допусти ни овде; један вакон за све, на и рођене!