Школски лист

— 312 -

е висина од прилике 6000 километара Из посматрања, чињених ириликом помрачења г. 1870. и 1871., закључивано је, да су хромосФера и Фотос®ера одељене једна од друге густим слојем металних пара, који је приближно дебео око 1500 километара; том слоју прииисује се нојава Фрауенхоферових пруга у сунчаном спектруму и из тог узрока назива се он аисорбујупи слој. Изван хромосФере са њезиним нротуберанцијама налази се круна (корона), спољашни део сунца. Мисли се да се иста састоји из слабо светле материје, која се вероватно протеже на растојање од више него 1,500.000 километара. По спољашњем облику круне и непрестаним променама истог закључује се, да се распоређење светле материја мења. На основу небројених носматрања Фрауенхоферових ируга и сјајних нруга у спектруму дубљих делова сунчане атмосФере разређени су зраци, што од с-унца долазе, у извесне групе, од којих се неке састоје из више стотина тих зракова и иронађене су као истоветне са сјајним (бојадисаним) пругама, што се виде у спектруму појединих наших метала. По том слагању (коинциденцији) је извесно, да се та тела налазе и у сунчаној атмосФери. Али је доста од тих пруга, за које се не може да нађе одговарајуће тело на земљи, те је узрок њиховог постајања још неизвестан. Снектралне пруге, што их даје сунчана атмосФера, нису све од једне дужине; оне се не протежу све до кстих растојања од сунца. Проучавање тих разлика дозвољава, да се означи место, на ком се налази који од тих елемената у сунчаној атмосФери. Врло далеко палази се траг неког непознатог тела, којеје названо хелијум , а гас је, вероватно још лакши него водик и познаје се по једној прузи, која се налази у зеленом делу сиектрума. Непосредно за њом јављају се водикове нруге, које су неједнаке дужине, а за њима све краће и краће пруге магнезијумове, калцијумове и натријумове. Најносле се примећују груие ируга, које одговарају великом броју метала, међу којима су заступљени : гвожђе, никел, манган, хром, кобалт, баријум, цинак, титан и алуминијум. Том последњем слоју, који се састоји већином из груце, која даје Фрауенхоферове пруге, приписује се потирање неког дела сунчаних зракова и он је дакле непосредни узрок оним црним иругама, што их видимо у сунчаном спектруму. С тога се он и зове, као што је наведено напред, аисорбују&и слој. Из укупности тих иојава сљедује, да се сунчана атмосФера састоји из реда слојева, у којима се налазе различна проста тела (елементи.) Кад се прелази атмосФера од спољашњих региона, који се виде само кад је помрачење, па се даље иде према нижим регионима, онда сусретамо једно за другим елементе, што су озго наведени; на граници атмосФере је спектрум сасвим ирост, а што даље бива све већма сложен ; од сваког новог слоја, који иридође старом, улазе у сиектрум нове пруге и то тако даље иде догод се не дође до ФотосФере. Сунчану атмосФеру можемо дакле даупоредимо са низом омотача, састављеним из разних елемената, који — да се ограничимо на само понате нам елементе — долазе од прилике у овом реду једни за другима: