Школски лист
— 311 —
Бутманову граматику и окривљавао ме управо да варам; ловио ме непрестано да нађе код мене какво недозвољено помоћно средство и ма да му то није пошло за руком, ипак ме је морио својим неирестаним иотварањем све до испита зрелости. На истоме испитивао ме је из Новога Завета (грчки текст); кад сам добро одговорио, изјавио је искупљеним учитељима, којисумидали једпогласно добру оцену, да ипак мора нротив мене да гласа, јер нисам још морално зрео за свеучилиште. На срећу остаде тај иротест без успеха. Пошто сам испит ноложио, дам се на иосао и научим без ичије помоћи талијански." Неби ли могли проФесори класичних језика из тих изјава што да науче ?
ШТА ЗНАМО 0 СУНЦУ. (Свршетак.)*) Кад се сунде испитује дурбином, који јако увећава, онда се сем нега виде на сунчаној плочи још и нека места, која су сјајнија него укупна новршина и која су названа бакље. Бакље се примећују на целој сунчаној плочи, али се чини да су оне близу окрајака према непосредно им суседној новршини сунца најсјајније. Многобројне бакље налазе се увек у близини већих пега; често се виде групе од бакаља, близо којих нема никаквих пега; често се нађу и на таквим местима, на којима се никад неге не указују. Из неких чињеница се закључује, да се те бакље састоје из нагомилане светле материје, које се вршак над општом површином сунца налази. Мисли се да та светла материја долази из дубљих слојева на сунцу и да ио томе бакље — противно пегама — постају од струја саразмерно тонлијих материја, које одоздо горе избијају. Кад се посмотри Фотогра®ија сунчане плоче или кад се непосредно кроз дурбин гледа на сунце, онда се види, да обим сунчане илоче није тако светао као средина. Отуд се закључује да је светао омотач сунца, који се обично зове фотосфера, окружен саразмерно хладном апсорбујућом атмосФером. По тој иретноставци мора светлост, која од неке опредељене тачке на обиму излази, много дуж* иут кроз атмос®еру да начини, него светлост, која излази из средине; ова носледња је дакле мање изложена апсорпцији (упијању) и долази с тога много јача до нас На том се основу узима да сунце има атмосферу. Кад је тотално номрачење сунца, онда се примећују пеки наставци ружичне боје, који личе на нламенове и који помрачену плочу неиравилно окружују. То су тако зване иротубе-ранције. Испочетка се није знало коме оне припадају, да ли сунцу или месеиу, али сад је доказано, да су протуберанције наставци сунца, који се нреко 150.000 километара над његовом површином издижу. Спектроскоп је ноказао, да су протуберанције највећма у очи упадајући делови једне бојадисане сунчеве атмосФере, тако зване хромосфере , која онај део сунца, што се обично види, окружује, а средња јој *) Наставак из 18. броја.