Школски лист

- 310 —

узрок, да ностигнути ресултати не стоје у никаквој сразмери са потрошеним временом. У том ће погледу бити ивтересантно, ако саопштимо, како су класичне језике учили Шлиман, славни исниталац грчких старина и Фирхов, исто тако славан медицинар и природњак. Шлиман је провео своју младост у борби са највећим бедама као трговачки шегрт, морнар, слуга, књиговођа и трговачки заступник. Пошто је без учитеља сасвим добро научио руски, дође г. 1846. у Петроград, где је идуће године отворио на свој рачун трговину и тек г. 1856. у 35. години својој, пошто се скоро десет година занимао искључиво својим послом, почео је да учи грчки. Шлиман је био неизмерно вредан трговац и труд његов донео му је плода, он је стекао знатно имање, тако да се г. 1868. могао да повуче натраг од посла и да се сасвим посвети нроучавању грчких старина. Како је Шлиман научио грчки, о том пише он сам овако: „Сада сам се занимао кроз две године искључиво са старогрчком литературом и то сам за то време ирочитао курзорично скоро све старе класике, а Илијаду и Одисеју више пута. Од грчке граматике учио сам само деклинације и правилне и неправилне глаголе, а са учењем граматикалних иравила нисам губио ниједан тренутак свох скуаоценог времена ■ јер пошто сам видео, да од свију дечака, који се мучише и које мучише но гимназијама кроз осам година, а често и дуже, сухопарним граматикалним правилима, ни један једини није после у с^ању, да наиише грчко иисмо, а да не направп у њему стотину најгрубљих грешака, то сам морао да судим, да је ио школама заведена метода сасвим погрешна. По моме мнењу може се до темељног знања грчке граматике да дође само праксом, т. ј. пажљивам читањем класичне ирозе и учењем на памет узорног комађа из исте. Придржавајући се те сасвим просте методе научио сам старогрчки као какав жив језик. Тако пишем старогрчки сасвим течно и изражавам се у истом без икакве тешкоће о сваком произвољном нредмету, а да се никад не огрешим о дух језика. Сва граматикална правила знадем потпуно, ако и не знам, да ли иста стоје у граматикама или не. И деси ли се, да когод у мојнм грчким списима хоће да нађе грешке, то могу увек да му наведем доказ за тачност мога начина изражавања тим, што му рецитујем она места из класика, у којима се налазе обрти, што сам их употребио." 0 начину, како је Фирхов учио класичне језике, иише исти Шлиману овако: „До моје 13. године добијао сам приватву наставу у некој поморанској вароши. Мој иоследњи учитељ тамо био је други нро поведник, ког се метода састојала у том, да ми је задавао да врло много ех 1етроге преводим и пишем; наиротив није ми задавао ниједно граматикално иравило у иравом смислу те речи, да га на аамет учим. Поред тог начина веселило ме учење старих језика у толикој мери да сам врло често израђивао сам за себе иреводе и који ми нису задавани. Кад су ме послали у Кезлин у гамназију, био је управитељ исте тако задовољан са мојим латинским, да сам остао његов особити љубимац све до мог одласка из школе Напротив није могао грчки учитељ, про®есор Грибен, да схвати, како може неко да зготови добар грчки превод, а да не зна на памет