Школски лист

— 359 —

Скупштина једногласно прихвата поднешене резолуције као мнење ове скушитине о целисходности и практичности читанке за II разред. 2. Други предмет данашњега дневнога реда беше „ззмљопис у III. разреду", практично предавање. Предавач Гавра Путник вели, да према сувременој методи земљописна настава имаде три начина, којима се предаје. Први је аналшичан други синтетичан, а трећи конструктиван. По првој методи почиње се са васиоеом, а завршује отаџбином. Ова метода вије за основне школе. Друга ночиње са околином детињом, па ширећи нруг њихова познавања све више и више, док се земљописно градиво, деци потребно, не исцрпи, Трећом се методом деци црта све што треба да утубе и ова се може назвати уједно аналитично синтетичном. У народној школи не може се ни једна доследно и са свим строго употребити; с тога ћу се ја нри своме предавању кренути синтетичним, а вратити аналитичним иутем. Своје нредавање ниже следећим редом: На школској табли забележи тачком место дечијега пребивања место рођења. Ту понавља о месту што је у II. разреду учио. Одатле полази у околину; најпре једним нравцем па онда другима редом, док тако није на своме путу упознао сва места, људе ио њиховој народности, вери и занимању; даље истражује нотоке, рекв, брежуљке и ортале зна-, менитости и земаљске производе читаве иоджупаније румске. Сада се повраћа, те пропитује. Где је седиште поджупаније ? које су јој границе? које планине? реке ? трговишта ? која су места с ове стране Фрушке горе ? с оне стране ? какво је земљиште ? шта роди на њему?и. т. д. 11а свршетку овога уиознаје децу са мапом. Сравњује њихов цртеж на табли са мапом и испитујући стране света ноступа горњим начином и на мапи. Са једне ноджупаније прелази на другу оним истим редом и начином, којим је пошао од дечијег места рођења на околину развијајући и ширећи круг дечијега цознавања. Изврсно ово предавање наградила је скупштина са „живео" ! 3. Пошто је овим предавањем исцрнљен дневни ред, то иретседник позива скупштину, да према нословнику предлозима изнесе своје жеље и потребе школе И. Радивојевић прајављује свој предлог. Обраћајући пажњу скуиштине на важност изучавања црквено-словенског језика поздравља нов црквено-словенски буквар са читанком, што га је саставио наш друг г. Мата Нешковић. Методично-дидактични расиоред овога буквара као и начин, којим је градиво систематички уређено, одговара свима захтевима сувремене педагогијске знаности, те је с тога слободан споразумно с неколицином својих другова да поднесе скупштини предлог да ова закључи: Умољава се најпонизније висока кр. земаљска влада, да благоизволе књигу: Црквено-словенски буквар са читанком саставио Мита Нешковић а издала књижара браће Поповића у Новом Саду прогласити за школску књигу и припустити ју за ручну књигу ученика у српским комуналним школама кр. Хрватске и Славоније Скупштина једногласно прима предлог И. Радивојевића и другова. 4. Претседдик приоиштава скупштини, да је бивши заступник