Школски лист

- 360 —

учитељства у иоджупан. школском одбору г. Гига Војновић иступио из подручја румске поджупаније отишав за учитеља у Шид, те је тим остало празно место заступника учитељства у ноджуи. школ. одбору. Он је по своме праву поделио привремено заступање И. Радивојевићу, а скуштини стоји сада право избора. Скупштина једногласно бира И. Радивојевића за заступника учитељства у поджуп. школском одбору. б. Претседник позива скуиштину да изабере одбор, који ће спремити програм за идућу поджуп. учит. скупштину. У одбор буду изабрани: Јаков Гесл, Гавра Путник, Тоша Огризовић, Ст. Јаношевић, Ј. Месић, А. Муха и Драгутин Хекман из Руме; Мита Нешковић из Павловаца; И. Радивојевић из Ирига ; Коста Јовановић из Гргуреваца и Марко Суботић из Инђије. Са овам беше завршена овогодишња учитељска скупштина иод жун. румске и претседник давши израза своме задовољству и захвалности на марљивости и пажњи уиућује, да учитељство данашње после иодне употреби на ироучавање устројства школекога врта румског, на ирегледање учевник сретстава и школске књижнице прибележивши себи оно, што му у школи оскудева. Жели свакоме, да се користи овде стеченим искуством, растајући се са уверењем: да се идуће скупштине опет здрави на окуну нађемо! „Живео!" беше скупштински одговор заслужном своме претседнику. Ми смо у кратким потезима иобележили све важније моменте ове скуиштине. Али не можемо да угушимо у себи немио појав, који код млађег кола учитељства оназисмо. Веома је мала хвале вредна изнимка. Неснремање и крајњи индиФерентизам према иитањима, која се на скунштини претресају, ноказују јасно, да дотични не схватају озбиљно своју задаћу и позив. На скупштини је место, где ваља да опробају своја крила, да окушају своју снагу, а старији ће својим нрактичним искуством исправити и довести у прави колосек могуће једностраноети. С тога је оправдано захтевање, да млађи учитељи, који пре 2—3 године изаћоше из учитељске школе, покажу најновије резултате на нољу методике и педагогије, које у заводу слушаху, јер од старијег учитељства, који нре 20 година оставише завод, није могуће то захтевати. Надамо се, да ово није неоправдан захтев. Други је појав и то веома немно, што већ од толико година не видесмо, да меродавни кругови вароши Руме ноклањају иажње, да у њиховој средини борави учитељство, које сав свој живот посвећује њиховом подмлатку. Сретни народи одликују своје учитеље сваком приликом, а код нас се бележи у добар тон, кад когод својим интелектуалним слабостима може своје учитељство да понизи и да му и оно мало извојевана ауторитета нокоси. Зар је то награда учитељству, да га ни меродавни кругови, који су но иоложају и позиву своме дужни потпомагати, не удостоје своје пажње ? Није онда ни чудо, што грађанство окужено пуким материјализмом охоло погледа на материјалну разлику између себе и си-