Школски лист

— 59 —

Остаје лх дакле око двадесет хиљада, из којих се могу лако згоднсм паставом начинити људи, који ће се сами за своје животве нотребе старати, грађани, који ће бити од користи својој отаџбини. Ипак се на жалост мора да констатује, да је само 1500 слепих, који су до тог стеиена дошли. Каква су то занимања, за која би могли слепи да се спреме? Они су, хвала извесним васиитним методама врло нодобни, да уче науке и да постану учитељи у истима. Г. Плазол де Потенеи износи за то један пример, који се не може одбацити, иошто га узима из свог личног искуства: „Г. 1855. био сам ђак у лицеју у Нанту ; било ми је тринаест година Добио сам, ја слепац, против педесет и седам окатих другова прву паграду из Фазике и геометрије." У осталом се иађе сваке године у Паризу по неколико слеиих, који нолажу учитељски испит и добијају диплому. Музика је од свију занимања највећма приступачна за слене. Међу њима се налази много свирача, који су се врло усавршили и важе као виртуози првога реда. Они гаје музику и у скупу, хорове и оршестре, и коицерти завода за слеиу младеж врло су на гласу. Г. Плазол шта више тврди, да је познавао и слепе вајаре, међу осталима Видала, вајара животиња, који је ире неколико година добио на уметничкој изложби златну медаљу. Видал је слеп. Бар он тако вели ; али чисто је тешко да се то верује. Има многобројних ручних занимања, којима могу слепи да заслуже хлеб и сазивач кон®еренције напоменуо .је, како је г. 1873. на бечкој изложби народни завод за слеиу младеж ноднео аустријској царици дивну тоалету, коју су слепи питомци и питомице својом руком скројили, сашили и извезли. Гдекад се чује питање, који слеии људи су достојни већег сажалења они који су као такви рођени или који су вид изгубили, иошто су се дуже или краће време њим служили. Они ирви, рекао би човек. Јер да их не боли у сваком тренутку оно, што не могу да схвате, морали би у®ек да живе са људима, који су слепи од рођења као и они, без дотицаја са друштвом других људа. Али то нс може тако да буде. Около њих, у свакоме тренутку, сећају их и таква лица, која су пуна пажње и штедње аа њих, и нехотице на њихову несрећу. Треба зааалити свеку, рећи ће когод. С веАа? То је ствар, коју може да позна пипањем. Зааалити ? реч без смисла за њега. Дап је; ноЛ је; сунце сија; време је мутно.. Св-; саме фразе, које се понављају у свако доба преко дана, у свима друштвима, у којима се елепи налази и које никаква снага јез.;ка не може да му разјасни. И ипак се чује Фраза, која је по стала скоро нс-словица, да су „слеии људи весели." Г. Плазсл де Понтенеи одбија ту блудњу: „Мисле да су слеии људи весели, што певају. Али ако слепац