Школски лист

— 56 —

I. Упађање практичног и стварајућег (ручног) рада у основне школе јесте педагошка нужда и потреба. II. Практичан рад треба према теоретичној пастава ставити у одређени одношај тако, да један другог потномажу и унапређују. Они требају да образују ученике: теоретично, естетично и нрактично. III. Најзгоднија настава (иодела) практичпога рада налази се у баштованству и рукоделству ; при свакој школи мора бити школски врт. IV. Један део Фребловог дечијег занимања у врту сувише је преран и спада у основпу школу где се има развити и продужити. V. Околности времена изискују, да се поред јавних школа оснивају и школе радионице, које да буду необавезне; у овим школама без да изгубе што од свога васпитног карактера, имају се израђивати корисне и употребљиве ствари. VI. Управа и руковођење ових школа да се повери народним учитељима, који су у овој струди извежбани и изучени. Превео И. Рад, равп. учшељ. КЛОСШСКО ВАСПИТЛЊБ И 0ВРА30ВАБЕ. Мало који родитељски дом може да пружи млађем нараштају своме оно васпитање и образовање, које је човеву нужно у животу. Та је невоља створила школе забавишта, разне интернате (алумнате, институте) и све друге јавне и привагне учевне заводе. Човек се васпитава заживот, а начин којим се то васпитање врши треба да је сагласан начелима ра зумне иедагогике. Криво васпитање направи човека страндем у својој рођеној околици, ствара. му неприлике и невоље кроз читав његов живот, оно га укратко учини несрећним. Међу лоте васпитаоце броје се данас калуђерице, а између свију васпитних зввода на најлошем су гласу такозвани клостери, у којима су покретачи свеколиког рада жене и девојке, које су се света одрекле. Вика на ове заводе оиравдана је иосве, а питомице, које из такових завода иззђу, понесу собом довољно знакова несувременог скученог образовања, иак и најслабијим посматрањем опази се разлика између ових и оних са јавних завода, са екстерната. Човек са здравим мозгом у глави никад неће ни помишљати, да своју девојчицу иовери васпитачицама, које су се света одрекле, јер ове већ из нринципа немогу пикога спремити за свет. —Лозинка је данашњега доба слобода, а ове је најмање у клостерском интернату. Где су млађем нараштају непрестанце иред очима црне слике, намргођена лица, где се чују само оноре и осорне речи деепотског старешине или старешице, где млађе иема ни аомисла о каквој слободно; вољи, — онде се негују робови, пренемагала и претварала, улизице и пузавди, несрећници, несрећнице целога свога века, а лишајеви здравом народњем организму; онде се спремају будући шарлатани, слаби карактери и људи без срца и душе. Као год што абсолутна владавина у политичком животу ствара и рађа денунцијанте и прљаве карактере, тако исто клостерско васнитањв