Школски лист

— 67 -

свакога учитеља, сампм еапутком природе, дакле самостално и које је баш због тога његово соиствено дело*) и ризнида свију будућих душевних слика, ничим не наруши, на то мора бити управљена главна педагошка пажња у том добу васпитања. А тај ириродап и слободан течај ирвог укристализовања духа збиља се и то неумесно нарушава, кад долазимо шестогодишњем или можда веЛ трогодишњем детету са другим језиком ! Детиња мисао одвраћа се тим од ствари, које се трудила да схвати називима матерњега говора и којих својства и одношаје трудила се да сазна само очигледношћу простим својим, али самосталним суђењем (ватра пали, гвожђе је тешко, дрно, храпаво итд) и увлачи се насилно у нову, непознату јој област другога језика. Ту јој се налаже, да недовршени још рад спајања ствари са вештачким знадима с нова започне и то на основу другога језика. Још је странац у првом, али њему веома милом кругу ствари (очигледних предмета и догађаја), једва је почело те ствари да сравњује и уређује — још је странац и у другом кругу, у кругу матерњега језика, ког богатство назива и облика није могло досада да сазна : а већ се уводи у треЛи круг, у круг нових конвенцијоналних знакова, на којима дете не одкрива ништа интересантнога. У место да дело своје продужи, мора сазнање, до ког је дошло својим радом, да претаче у нове конвенцијоналне знакове. Суровост ! Дете поднесе тај експерименат, али само на штету природног развитка духа и мишлења Од чилога, са својом околином упознатога, премишља'ућег васпитаника, који се о оном, што види и премишља, правилно изражава у познатом матерњем језику, направили смо - иаиагаја ! Познавао сам красне екземпларе такових жртава, којих су родитељи особито ужпвали, што говоре чешки и немачки, а можда и Француски, али сам посматрао у њих највећу невештину, не само у погледу изражавања ма у ком језику, него и у ногледу сазнавања и суђења уопште, поглавито сам пак примећавао неку недетињску и нелепу тромост мишлења, које због експеримената са језицима није могло да се развија.

*) Неће дуго трајати и настаће други начин Формисања духа, који није више самосталан рад васпитаника, него насилно уливање концентроавног наставног градива у шкодама.