Школски лист

— 68 —

Правило наше у васпитаљу нека буде дакле : Најире основ, иосле галерије, најире матерњи језик и тек доциије*) други језици, или ио Коменскоме : најире ствари, за тим знаци\ (СезкЗ. зко1а.) *) Кад би се у врло иввештаченим приликама данашње развијене дивилизације могло да говори о ариродном васшггаљу, рекао бих: „Пре 12. године никакав други (жив) језик!"; али пошто је знање језика данашњим даном веома нужно, а памтење са годинама слаби, могла би се осма година да означи као најнижа граница за ступање другога живога језика у васпитању. ПОЗИВ УЧИТЕШ. (Свршетак.) То је учитељ ко слободу љуби. Заиста слободу, али не самовољу. Праву моралну слободу, а не егоистичне страсти. Слободан бити од сваке страсти, од сваке предрасуде и таме. Слободно се кретати у границама моралног и државног закона. Слободно душу своју однеговати, а не продати је, да други по страстима својима њоме управља. Слободно изказивање својих мисли, које иду на корист и напредак свога народа, своје цркве и своје домовине; но опет велимо у границама морала, пристојности и учтивости. Слободно се може радити само о оном у чему смо поднуно научени и извежтбани. Зато сваки учитељ свако питање, које се дотиче школе, народне просвете и напредка треба да ваљано и подпуно добро проучи, да може право о њему судити и при спровађању истога у дело достојно учествовати. Дакле задатак је учитељев да буде уиознат са свама одношајима школе према осталим Факторима васпитања, и да дела на моралном и нросветном унапређењу свога народа. То је учитељ ко љубав хоЛе. Учитељ мора знати љубити, иначе неможе бити у правом смислу учитељ. Он мора са свом њежношћу љубави своје васпитанике да нредусрета, да их прими у недра своја, као своје највеће благо. Отуђује ли их од себе то није учитељ. — Учитељ као и свештеник мора знати љубити, чиме ће учити љубити и љубав у народ засађивати. Љубав се расађује само школом и црквом. Ваља омилити сваку ону радњу и малом и великом, која се извршује преко оба ова чиниоца. Из љубави изилази слога, из слоге благостање народно, а благостање народно увенчава својим плодом и цркву и школу, а по томе и оба њена раденика. Истина да ове постављене три врлине не дају се свима људима једним начином усадити, али зато је баш учитељ и свештеник позват да гледају сва могућа средства, којима ће што више срдаца овим врлинама да облагороде. — Учитељ је душа школе. Од њега зависи у каквом ће духу дЗ васпита он своје васпитанике. Истина да се врло много важности мора нолагати на васпитање деце у породици. Прво и најважније је васпитање деце у породици, јер отац, који носи на себи име то, а не уме ваљано хришћански да васпита своју децу није заслужан тога имена; он треба да је тумач свете религије, да је тумач заповести Божијих и св. Еван-