Школски лист

— 69 —

гелија, ов треба да је у својој породици и свештеник и владика, једном речи све и сва. А особито се мора старати да у свему иредходи својој цородици добрим примером. Не само да мора своју децу добро научити речима, којима ће се Богу да моле, него и те речи у дело да приводе. Мора их чувати од сваког цеваљалства, ноганих примера, који децу на зло наводе и упронашћују. — Таково право домаће васпитање школа мора да подпомаже. Она има задатак, да од те деце образује ваљане грађане, праве чланове свога народа и своје цркве, којој до последњег дана треба верни да остану. Школа мора сваког човека нриправити шта му ваља знати, шта треба да чини и од чега да се клони. Даље ваља да зна, где се он свему доброме може да научи — где ће право добро тражити па и наћи, а нађено на срећу своју примењивати. С тога ваља све оно, што се из науке хришћанске у народној школи учи, добро протумачити и показати деци у тој науци ризницу неоцењеног моралног блага. Тим начином ваља поступа^и и са осталим предметима народне школе, јер сваки предмет разумним предавањем даје снагу човеку, да зрело мисли и на основу ових мисли и дела своја разборито управља. И кад се тако буде у школи радило онда ће се тек обистинити оно што вели горепоменути немачки мудрац: „ Ја вам велим за таковог ваљаног, вредног, скромног и аобожно учитеља или васаитеља, мађистора или ма какво му име дали, који децу одано, верно обучава и наставља, награде за таковог човека нема, нема новца, којим се може достојно наилатити . . . И на другом месту исти муж вели : „ Ја незнам, које је звање важније и ве&е, или звање ароаоведника слова Божијег у цркви или звање учитељаиу школи; ово једно друго условљава. Кад још свему овоме додамо, да учитељ подпуно мора бити и образован, да би могао све горње да испуни., онда признати морамо да је позив учитељев врло важан и узвишен и у многоме налик на свети позив свештенички, којега је такође главни задатак учити и просвећивати народ. Сг. КоњовиЛ. учитељ. Ш(Ш МЛАДОМ КОЛЕГН. II.*) Примивши писмо твоје морао сам се насмејати твоме јадању, јер унапред зчао сам, да ћеш поћи струјом, која захвата мал' не сваког младог учитеља. Не одобравам ти, што се — као што из писма видим претерано једиш на неудаћу, која ти је задесила твоју радњу. Треба да те блажи помисао, да кроз ту „метаморФОзу" пролази скоро сваки учитељ и ти треба да се стараш, да из тога преображаја изађеш прекаљен. Већ после неколико месеци твога учитељевања тужиш се како ти твоја радња на близу неодговара твојим жељама; твоји унапред лакомислено сновани нланови изсазли су као сапунски мсхурићи. Ал' тако је то било брате скоро код сваког учитеља, и који би се кроз ту школску

*) I. в. бр. 21. и 22. овога диста од године 1883.