Школски лист

— 73 —

Не давно смо читали, како ј« нека жена у Билу умрла од угљиковог оксида, који се развијао из утије, што се угљеном греје. Пре неки дан имао је у неком пруском селу новоизабрани учитељ да се уведе у звање. Ради тога приспео је школски надзорник, али учитељ се није јављао и кад носле неког времена загледаше у учитељев стан, беше исти затворен. Обише врата и нађоше три лида т. ј. целу породицу, онесвешћена у љиховим постељама. Брза лечничка номоћ повратила их је у свест и спасла их. Читава се несрећа догодила с тога, што су кључ на пећи затв^рили пре времена. Сличне вести доносе новине сваке зиме и ипак се непрестано догађају нееретни случајеви. Да крв може своју задаћу да испуњава и да може живот да подржава, морају крвне плочице да се напуне у илућама кисиком. На свом путу кроз тело одаду га оне опет и подржавају тако измену материја. Од живахности те измене материја зависи у првој линији енергија животних процеса. Али веза између крвних нлочица (или њиховог црвеног иигмента, хемоглобина) и кисика сасвим је слаба, као што и мора да је јер кисик треба да се уступи телесним деловима, а оксид угљика има то Фаталво својство, да може кисик из крвних плочица да истисне и на његоцо место да ступи. Тим изгубе крвне плочице своју Функциону иодобност, јер оксид угљика пре ће да привуче још кисика себи, него што би га одао. Пошто је ново једињење између крвних нлочица и угљиковог оксида тако /ако, да га кисик не може да раздвоји, то је већ због тога удисање онога гаса врло опасно. У првом од горе наведених случајева унели су тешко оболеломе у жиле свежу кисиком обилну крв, ко.ју су себи раденици дали пустити и тиме су му очевидно спасли живот. Међутим није непосредна оиасност живота једино, чиме нам прети оксид угљика, него његовим утицајем постају и иотајне болести. Недогађа ли се зар често, да се иначе здрави људи преко зиме туже да их глава боли или да им је пролазно мука! Није ли можда оксид угљика једини или главни узрок тих невоља? Скоро све ваљкасте пећи имају тако зван кључ. Те пећи су обично мале у размери према величини собе, коју треба да греју, на њима је обично и много гвожђа, које своју топлоту брзо ода околини. Пећ се брзо охлади и само кад се кључ заврне, док је још топла, задржи се некако дуже тонлота. Том приликом се не ретко догађа, да се кључ пре времена заврне, а увек је пре времена све дотле, 40104 се још ус^Јпна жеравица налази у иеки или у сан^учету за иеиео аод роштиљем. Нарочито кад се употребљује гориво, које даје много иенела, као што су неке врсте кокса, а и тресет, онда остају усијани делови угљена по неколико сати у пенелу, који их чува да не охладе и да се не угасе. Али кроз порозан пепео нролази ваздух, па и ако то бива сноро, ипак је то један извор за оксид угљика. Нешто од тога отрова уђе у собни ваздух, становници га удишу, па и ако је то само мало, то ипак смета неком делу крвних плочица, да се напуне кисиком, оксидација у телу постане спорија, измена материја, храњење је спречено, и ако то иде тако дан у дан, онда може укуино де.јство да буде врло Фатално. Тада обично наступа сем непосредних невоља, као главобоље и муке, оскудно стварање