Школски лист

— 91 -

пролазу поред гвожђа испод температуре усијања, јер гвожђе не сме тако јако да се угреје, и изађе за тим не сагоревши у околни ваздух. Ако радениде и отворе прозоре, да отров наиоље излази, ипак остане један део истога скоро увек у ваздуху, који служи за дисање и уноси се у тело, можда мало у један пут; али чешћо понављање производи и у том случају потајне болести, дочим случајно удисање веће количине непосредно убија, као што ноказује онај случај у Билу, који није иначе никако усамљен. Пре неколико година догодио се н. пр. исто такав случај у Цириху. Није ни то ретко, да раденице неко време отров подносе и не пазе на његов шкодљив утицај, али иосле дужег или краћег времена не могу више да раде са таквом утијом, а да озбиљно не оболу. Држава забрањује продају чврстих и течних отрова. али не наређује никакве мере против овог отрова, који је много подмуклији неиријатељ здравља и радости на свету него сви они, него му оставља на вољу, да без препреке кужи колибе и палате. Кад би у народној школи били ученици и ученице у зрелијем добу, него што је сада случај, онда би била за њу благодарна задаћа, да опомиње на чување од тог отрова, и она неби заиста то чинила тада заман. Она ће и сад учинити иажљивим на опасност; али њени ученици нису уопште још доста зрели, да појме озбиљност ствари, особито пошто су отровородне пећи и утије за рад брже и јеФтиније и што родитељи не примају радо поуке од деце, а за децу та ствар извешта, док сами постану родитељи. (бсћту. Бћгг1§.)

ГДЕ ЈЕ РОШ КОМЕНСКИ. Под тим насловом донели смо у прошлом броју белешку о родном месту Коменсковом. Сматрамо за дужност, да саопштимо нашим читаоцима и оно, што је написао о том предмету познати чешки педагог и управитељ учитељске школе Ф. Ј. Зубек у 12. бр. „буе^огог^-а о. г. Исти се изражава овако : „Г. К. Ригер (АНе и. пеие ћоћт. ВгиДег 1734—40) имао је најтачније вести о Коменском. Њему се дакле приклонио Палацки г. 1829. кад сматра Њивнице за ро,лно место Коменсково против Пешине, Стредовског, Пелцла и др-, којима је село Комна било родно место Коменскога. Други списатељи (Красињски, Бадцкијевић и др.), за које се Коменски такођер родио у Комни, немају ту баш никакве вредности, јер су ово или оно име пренисали од другде, тако као и РолФус и ПФистер, који сем тога траже Комну у Чешкој. Године 1860. објавио је Гиндели Коменскову вест, да његови родитељи и сестре почивају у Угарскок Броду, одкуд се. породкло мишлење, да је можда Уг. Брод његово родно место, чему сам се и сам приволео г. 1871. Али тачвије испитивање брзо је ноказало, да је Њивнице родно место Коменскога, а тако је мислио и Коменски, давши се уписати у матрикуле у Херборну и у Хајделбергу као Њивницки, а г. 1614. потписао се и на Конерниковом рукопису Шуапиз. — Г. 1850. сетио је Дуђик на причу, која постоји у Комни и Свјетли, да се управо звао Миличка; али да је Коменски изабрао себи име Амос, навраћајући тиме на корен речи Миличка, који је миловати,