Школски лист

— 92 —

атаге, то нам неби ни у сну на памет иало. И заиста ириповеда Ласидки, речити историчар моравске браће, да су Браћа давала деци, која су се одавала свећеничком чину, чим су ироизведена за чтеце, уз крштено име друго име, већином библичко, по томе, каквом су се раду и подобности надали од детета. Коменски је дакле добио уз име Јан име Амос, а то је један од дванаесг мањих пророка, који су предсказали нронаст Јерусалима, име то пак значи бреме, онога, на ком је то бреме, дакле човека силнога. Породица Коменскова произлази из Комне, као што ноказује име, али он се родио у Њивници, као што је сам говооио у млађим годинама — у старијим годинама потписивао се у туђини као Моравац, а у Амстердаму (1657.) изразио се, да је „по рођењу Моравац, по језику Чех, но позиву богослов." Где се у Њивници родио, то би се можда могло дознатн из каквог урбара или које друге књиге." !ШИ КАО ВАСПИТАЧИЦА. Прво васнитање, које добијамо, долази од матере. То прво васпитање скоро је увек одлучно за читав будући живот; често се помиње, како нема ни једног великог човека, који неби био син узорне матере, а то ће рећи, што ваља добро да се запамти, да нема ниједног великог човека, који је одрастао без доброг васпитања. Збиља може мати у оним првим тренутцима живота да даде правац савести и духу свога детета и да му тако прииреми за будућност његову срећу или његову несрећу. Каже се на иример да размажена деца постају неваљала. Узрок је томе прост. Размажено дете је такво дете, ког се подобности не веџбају; оно нлаче да не ради, да ужива без труда и муке; оно иде за својом вољом и не научи тешку работу живота. — Дете строго васпитано напротив је дете, које ради, ког се дух и срце развијају нод уиливом мајчине доељедности. Ништа није дакле ствар простија, него да размажено дете буде неваљало, и да се дете, које је строго васпитано, зна доцније да нађе у животу ! „То прво васнитање тако је неопходно нужно, вели Ед. Лабулеј, да сам ја, који сам по свом ноложају обвезан да пратим криминалне процесе, приметио, да код већине тих осуда није онај, који иосрне, увек у оноликој мери кривац као што би могло да се иомисли. Скоро је увек онај ког друштво мора да одбаци и прогони као шкодљиву звер, јер је убијао, крао, учинио какав ужасан злочин, какво сироче, ванбрачно дете, синак, ког је из родитељске куће отерао какав очух или каква маћуха, човек, ком искварише већ при рођењу дух и срце, човек најпосле, ког нико није љубио и који није имао никога да љубл, коме нико није утицао ни на образовање воље ни на стварање жеља. Страшна несрећа, на коју треба друштво озбиљно да се обазре!" ШКОЛСКЕ ВЕСТИ. (Нови Сад.) Главна скупштина црквене општине поставила је за привременог унравитеља овдашњих основних школа г. дра Л. Станојевића. У истој скупштини примљен је отпис новосадског магистрата, но ком