Школски лист

— 84 —

хрватска влада наредбу, по којој се иравославна дјеца у ком. школама имаду религији учити из катихизиса „илатонових" бечке накладе. И тако се ми још ни сада не Можемо отрести „воироса и отв^та.* Са задовољством спомињем да и ми данас неоскудјевамо у књигама религијским Имадемо катихизисе за сва четири разреда од вриједног и заслужног писца на том пољу управитеља сомборске препарандије г. Вукићевића. Осим тога имадемо од истога и друге књиге те врсте, као : Прииовијетке нов. завјета, изјашњење св. литургије, спомоћна књига за разјашњење цркв. појања итд. Осим Вукићевићевих катихизиса имадемо још књига те врсте, као : „Мали катихизис" што га је недавно издала књижара Јоцићева у Новоме Саду. Овај би имао замијенити „Платонов" мали катихизис; потискује Платонов катихизис чистином језика и правописом данашњег доба. Надаље „Православни катихизис за српску кућу и школу" кога је превео с грчког језика Јован Борота Овоме се опредјељује мјесто у четвртом разреду основ. школе. Покрај овакових религијских књига ииак се ми морамо служити старим катихизисима. Вукићевићевим катихизисима требала би свака школска врата отворена бити. У њима је градиво распоредано по начелима педагогичко-дидактичким, за сваки разред одмјерено је градиво према душевноме развитку дјетињему ; писани су језиком народним српским, правописом новим — уопште одговарају данашњој методи. Али ти катихизиси чињаху се хрват. влади, бог би знао у чем, зазорни, па им затвори врата ком. школа. Свему овоме злу дало би се доскочити, кад би се наша духовна власт зато заузела Али она на све то ћути и гледа скрштеним рукама. По школ. закону духовна власт надзире наставу у вјери, прописује школске вјероучне књиге, али она не врши ни једно ни друго то своје право. Када се наша духов власт уиитала посредно преко својих надзирајућих органа прота — како стојимо са религијозном наставом ? Одговор нам даје на ово питање то, што проте пригодом „црквених визита" не питају ни свештеника ни учитеља о религијској настави ни ријечи. Из ово неколико редака закључујем : зграда нашег религиозног живота посве је уздрмана, а у каковоме смо времену и околностима може се и срушити. Но недај боже !