Школски лист

У селу је учитељево знање од преке иотребе народу, а у вароши ако нетреба да буде сувишно а оно се мора признати, да није баш ни од преке потребе. У варошима се налази цвет српске интелигенције, која је у свему покретач и управљач и учитељ је ту као и остали други само испомагајућа снага Народ што живи по варошима, има обично више образовања негб онај са села, те ту није потребе да се учитељ мори и мучи око његовог унапређења, а баш ако то учини, помажу варошком учитељу и други образовани чланови народа, којих у вароши има довољно. И у политичној радњи учитељ је варошки поштеђен, пошто тај посао воде људи у тој ствари стручнаци. Једном речи: рад варошког учитеља ограничен је једино на рад међу четир школска зида. По томе за варошког учитеља могао би да дође човек с мање знања и спреме, само нека су вични у школском послу. Рад сеоског учитеља започиње се у школи а свршује се међу народом. Скоро да речемо, једва да се може тачно обележити граница раду сеоског учитеља. Овај не може бити вешт само у методици, него мора расподагати и другим знањем, мора бити свестрано образован т. ј. он треба да је човек на своме месту. По томе добри, ваљани и свестрано образовани учитеља требало би да учитељују по селима, где неби само учили у школи, него и у народу, а слабије и млађе снаге да дођу у варош. А то у животу баш није. Цвет српског учитељства скоро је сав по варошима, а који није, тај гледи, како ће се што пре доченати масне варошке штације. На села су пуштени неуки а млади људи, који не схватајући свој задатак и неимајући довољно научне и моралне јачине, скоро сви напуштају своју нозицију, на којој као учитељи народни треба чврсто да стоје, напуштају свој народ и овај остављен сам себи тумарајући по мраку незнања убогаљи се морално и материјално. Зга ово зло прво се криве народни учитељи, који су се увукли међу четир школска зида и тамо раде само онолико, колико је најнужније, а народ им је — девета брига. Дабогме да оваки учитељи нити могу тражити уважења, поштовања и љубави од свога народа, а без овога нема учитељу напредка ни у школи, јер народ непоштујући учитеља не поштује ни школу, а где је тако стање, ту је далеко свако добро! Има међу сеоским учитељима ваљаних опробаних старијих делија, који би требали да поведу коло у томе правцу, па да неуче само децу него и народ, а за награду ће добитп љу-