Школски лист

ШК01СКИ ИСТ. »ШКОЛОКИ ЛИСТ" излааи сваког 16. и посдедљега у месецу. Нретплата је за целу годину 3 ф ., за 4 месеца 1 ф . а за Орбију 8 динара годишп.е. Учитељи, који имају маљу плату од 300 ф ., богослови и ириправници добијају лист у иола цене. Дописи и претплата шал>у се: Уредциштву ,,Школскм листа" у Сомбор. Бр. 9. У Сомбору 15. маја 1884. Год. XVI

ШОДНОСТ У ОПШТШ ВАСПШБУ. Недавно су се нрепирали часоннси о народности у науди. Та препирка могла је само тако да поникне, што реч „наука" није употребљена у њеноме правоме смислу. Ако под речи наука разумемо скуп резултата, до којих је дошао човек у познавању закона природе, разума и историје, онда је јасно, да ту не може бити говора о народности. Наука је с тога науком, што у своју област прима само оне ствари, које се оснивају на општим законима људскога мишљења. Њена правила морају бити од опште важности и непроменљива, као што су оншти и непроменљиви сами закони природе, разума и историје; ништа посебно, делимично, што се неда докучити заједничким разумом људским, нема у њој места. Наука, која открива законе света, исто је тако као и сам свет и као разум, који је сазнаје, заједничко наслеђе човечансгва. Примећујемо ли уплив народности у науци, онда се исти јавља у начину њиховог обрађивања и не може се дотицати резултата. Види ли се н. пр. код енглеских ФилосоФа и скотских моралиста характер народни, може ли дакле историк да позна свуд Французе, Енглезе, Немце, онда то долази отуд, исто свако од њих обрађује једну страну предмета, којој је наклоњена његова народна основа. Резултати, до којих су догали такви научењаци, важе ногледом на предмет, што су га обрадили, за свакога, иначе неби ирипадали науци. Таква народна наклоност ка некој науци или ка неком делу њеном пониче у народу сама собом из природних или историчких узрока ; и кад би ко, у жељи да пошто по то буде народан, заузео особено становиште, тај би се пре проглашења истине лишио за то нотребне слободе, натакао би на очи бојадиеане наочари, да позна боју ствари.