Школски лист

— 130 —

Сваки образовани народ има само онда важности за науку, ако је богати истинама, које вреде за све народе. И обратно, како би могао да унапређује науку народ, који би себи створио сопствену народну науку, коју други народи не би могли да разуму? И да ли би могла најпосде наука да напредује, кад би сваки народ градио себи сопствену науку, без обзира на резултате, до којих су дошли његови предходници и сатрудници ? Како су без смисла називи: Француска математика, енглески закон теже, немачки закон једињења, а исто тако нема смисла израз „руска наука," већ ако не мислимо под тим онај део науке који има за предмет Русију, њену природу или прошлост. Процес, којим се развија наука, припада оној вишој СФери људских подобности, независних од утицаја тела и народног характера, који се вазда оснива на телесним особинама. Али оно, што се односи на пауку, не може се применити на васпитање. Задаћа васпитања није цветање науке, која такођер није ни његова цељ, него једно средство, којим развија у човеку свој сопствени идеал. Васпитање узима обзир на целога човека, какав јесте, са његовим народним и личним особинама, на његово тело, душу и разум, пре свега пак осврће се на његову основу, јер она је земљиште, у ком је народност укорењена. Земљиште је то безконачно различито, али се раздељује на велике скупине, које се зову народности. Има ли се то различито земљиште обделавати истим оруђем, засевати једним и истим биљкама, илп је можда задаћа педагогике, да изнађе за свако земљиште особито оруђе и особите, том земљишту приличне биљке ? То је питање, које смо себи овде поставили. Погледајмо најпре Факта, а она нек нам буду сигуран ослонац за наше мњење. I. Оишти историјски основи евроискога образовања. Код свију европских народа примећује се у општем васпитању једнакост у наставним предметима, који су свуд исти, али та једнакост опажа се и у организацији наставних завода, у дидактичном обзиру и у правилима запта. Али то слагање долази поглавито отуд, што се иште, да су средства за васпитање разумна, а то одређује цељ васпитања, заједничка свима народностима, као и истоветност психолошких закона, на којима се свуде оснива васпитачко делање.