Школски лист

- 139 —

награду по 20 ®ор — Окружни школски надзорник г. Јосип Стинетић именован је земаљским школским надзорником народних школа. До недавно био је г. Стипетић окружни школски надзорник у Госпићу. (Кнкинда.) Новоизабрани школски одбор поставио је иривремено за школског уиравитеља г. Глишу Јорговића и донео је решење, да се на два учитељска и на два учитељичка места, која су само привремено попуњена, стечајеви распишу. (Веоград ) Начелник иросветног оделења Јосиф Педић, реФерент за основну школу Стеаан Д. Ионовић, ректор велике школе Д Нешић, проФесори велике школе Драгиша Милутиновић и Светислав Вуловић, архимандрит НићиФор Дучић, управитељ учитељске школе Љ. Ковачевић, проФесор богословије Јеврем Илијћ, директор београдске гимназије Ђура Козарац, директор београдске реалке Драгутин Плајел и лекар Др. Даза СтеФановић постављени су краљевим указом од 20. апр. о. г. за редовне чланове главног иросветног савета, а проФесор велике школе Ж. Андоновић, директор смедеревске ниже гимназије Ж. Давидовић, иро®. београдске гимназије Д. Јовановић, лекари Др. Ж. Поповић и Др. Павле Стејић, учитељ београдски П. Никетић и учитељ у Лозници Срећко Поповић постављени су актом министра нросвете за ванредне чланове истога савета. За председника гл. просветнога савета иостављен је на две године г. Д. Нешић ректор велике школе. (Јубилеј иетроградске духовне семинарије.) Петроградска духовна семинарија славила је 4. Жарта свој седамдесетиетогодишњи јубилеј. Она је отворена за владе Александра I. (Благословенога) 1809. До тога времена спремали су се за свештенички ред младићи у архијерејским школама, које су се звале иначе семинарије, колегије, а гдешто академије. Горепоменуте године добиле су духовне школе своје устројство и подељене су: 1. на духовна училишта са четири разреда; 2. на духовне семинарије са шест разреда; ових има у свакој дијецези и у њима се изображавају обични свештеници и 3. на духовне академије за висше научно образовање младога клира са 4 разреда. Први инснектор петроградске семинарије био је Филарет нотоњи славни митрополит московски. До 1840. била је та семинарија у Александроневској лаври и у њој се све дотле науке на латинском језику предавале (!) Године 1841 нодигнуго је у самом граду на врло здравом месту обкољеном ирекрасним вртовима, где се и сада налази. Од тога времена предају се у њој науке на руском језику, и осим обширне науке хришћанске уче се у семинару све оне науке, што и у гимназији, а од страних језика учи се грчки, латински, Фравцузки, немачки, а као ванредни предмети нредају се и језици естски, фински и монголски. Два најстарија разреда носвећена су ноглавито изучавању богословских нредмета. Природне науке, хигијена и пољско газдовање уче се такође. За 75 година изобразило се у овој семинарији 1600 мужева, који су нослужили и служе за живота свога светој цркви и својој отаџбини. Жеђу овима има много архијереја, а од световњака је најзнатнији учењак и иисатељ руски И. Т. Осинин управитељ главне нетроградске гимназије, С а Д а има У ов °ј семинарији 229 ученика (По Всем. Илустрацији.)