Школски лист

— 141 —

је из србског буквара узета, име „Стево" изврнуто је у „Стијево" како се нигде неговори. Исто тако иод бр. 7, 8 и 9 нуно је за босанску младеж неразумљивих хрватских израза и неправилности, као што су коруп (земљуника, кромпир), врепци, тргу, зкакћу, (стр. 16), мравци, славул.и, нјевице, клесар (ваљда каменорезац), исклесати (истесати) и на мпоги мести се употребљује оно повратно „си" као: „куиићу си врт" (с г гр. 14.); „зашто си пијеси спремио хране" (стр. 17.) итд. У чланку „Вода" (бр. 10.) пуно је неправилних израза и хрватских провинцијализма: „Што би смо радили? што бисмо пили?" „на си рује, ирорује стазицу (у место рије); млипце (у место млинчиће као што се у Босни зову мали млинови); и оне врсте риба: „липљани, сапаче, клјенови, гагавице, свалови" пре ће бити хрватски називи него србски, и јамачно за њи у Босни нико незна. Хрватштина вири и у чланцима на бр. 12, 13 и 14, као: „собију страна (са обје стране) колоста/а (колодвор); кројач шије сслаче"; ткаје (тка); „с непослуха" (са непослушности), „би сам дојенче" (био сам одојче); уда (удови); носице (ноздрве); осећала (чула); Носом њушимо (Ово прочитавши предамном неки Босанац рече: „Пас њуши а ми миришемо!") У приповедчици: „Добри братац" мали Селим „узврне", а сестра му Фата „ОЈврати." Нису ли ово потурчени германизми! Под бројем 15, 16 и 17, где се говори о времену, пуно је такође неразумљивих за србску децу израза, као „тједан"; зоре (зрију) трешње (стр. 34.); узимина (зимница) итд. Напоследку и последњи одсек четврте главе нун је извртања; тамо стоји: „сваке врсти" (у место врсте); „домогла се хлјеба" (дочепала); „долазио је свакамо (?) пристојно"; „но стубама"; „молио је опрост" (за оироштење); „одреже шибу" (прут), „кој" (који) „крух" (хлеб) итд. Глава пета ове нове ночетнице у издању с латиницом учи познавати ћирилицу, а тако је ваљда удешена и у издању с ћирилицом последња глава за латиницу. У уводу се казује да „има наших књига, које се тискају и ћирилским писменима или ћирилицом", па се онда та писмена најпре мала на онда велика^наводе усиоред са латиницом, а за тим сљеде вјежбе у читању са ћирилицом, које су пуне најгрубљих штампарских и другах погрешака. И ту се славуј зове славуљ , Јелисавета Елизабета, „туће (туђе), не ђеш (нећеш); међед врида (стр. 45.) нечији се нас (пас) скупи у клупко (стр. 45.); на тако (па тако.)" Чини се као да се хотимице на то ишло да се овај последњи део грубим штампарским погрешкама отликује, та и онако се ваљда неће ни читати, јер многој господи ћирилица очи квари. Жао нам је веома што нисмо имали прилику видити и прегледати издање „прве почетнице" са ћирилицом, где се бојимо, да није може бити из чежње за једнакошћу и једнообразношћу употребљен у првом делу књиге за учење писања и считавања онај исти ред писмена, који је и у датиници, као што је то учињено усупрот прописима дидактике у буквару што је у Славонији и у Хрватској уведен. Иначе у овом издању слати-