Школски лист

143 —

цркви царско-руског посланства у Бечу. Покојник јз стуиио био у 74 годину живота а на дан Константина и Јелене ове године светковао би педесетогодигаљицу свог свештеничког савестног и верног делања, за коју су велике припреме чињене у његовој отачбини и у другим пределима, где православни хришкани живе. За младости своје бегае он свегатепик при цркви руској у Стокхолму а пре четрдесет н неколико година догаао је за свегатеника при црква руској у Бечу, и иаскоро после тога ироизведеп је за иротојереја у светођурђевској капели саборне цркве карловачке чрез иокојнога митрополита ЈосиФа Рајачића. За цело време својег духовног службовања у Бечу служио је ои у недељне и иразничне дане службу Божију у православној црквн Гу дому ЛУаЈШзс^аззе №. 3) бечкој побожно и на духовно сазидање Србаља и других иравославних Славена, од којих је редко који бавећи се у Бечу нропустио, да не ноходи ову цркву. И сами они Срби, који дома редко храм Божији иолазе, долазили су у бечку руску цркву и били су тронути и усхићенм слугаајући службу Божију, коју је Михаил Рајевски великољепно и са одугаевљењем служио Срби, који су у Бечу настањени и који су се дуже времена тамо на науци или због трговине бавили. погатовали су Отца Рајевског као свог ваљаног свегатеника и код њега су се исповедали и причегаћивали. Он је опет од своје стране знао чувство нобожности и родољубља у срдцима младих Србаља побуђивати и држао је сваке године о св. Сави најсвечапију службу Божију; многоме је младићу саветом, препоруком и доброчинством номогао да се изучи и да службу добије; многога је у туђинству отчински упућивао, да се држи светога православља и своје народности, радио је и на просветном нољу, и уз сурадњу ученог словачког родољуба ц. кр. проФесора Карла Кузмани-ја превео је на иемачки знаменити Евхологион православно-католичке цркве у три тома нод насловом: „ЕисћоЉ^оп с1ег огЊосЗох-каЛоНвсћеп Шгсће. ТУ1еп 1861." Такође је у исто време молитвослов за нравославне христијане а пре тога и „Велики канон Андреја Критског" на немачки иревео. При уређењу богословске гаколе и оснивању женског вмспитног завода на Цетињу зиатно је он учествовао и у обгате целога живота свог трудио се да даровима од Бога датим служн светој цркви иравославној и Славјанству, које је он силно љубио. — Како новине бечке јављају покојник је од капље умро тихо и без болова. Тјело је његово најпре лекарским поступком од трулежи сачувано, а затим је у отвореном ковчегу изложено у храму Божијем, у ком је он нреко 40 година служио. У Суботу је било опело, а после ће се земни остатци покојникови пренети на жељезници у Москву и тамо сахранити. Рецимо и ми у име многобројних познаника и почитатеља нокојникових на гробу овога побожног свештепика: „Во блаженом успеши в г ]зчнв1и покои нодажд7. Господи усонгаему Протојереју Шхаилу и сотвори ему в'ћчнук) памнтв " В. ПРОМШЕ У ШШСТВУ. Кр. жупанијски гаколски надзорник Степан Гротић премегатен је у истом својству из Осека ка кр. окружном управитељству у Госпићу.