Школски лист

— 135 -

По том су наставу на народним и грађанским школама настављале 1882 (-|- 52) учитељске силе, а са несамосталним вероучитељима, нузучитељима и иузучитељицама 2967 (-|- 72) особа. Мушкога учитељскога особља било је на грађанским и вишим девојачким школама 110 (— 4), а женскога особља 28 (-|- 1.) По том је била на народним и грађанским школама 1391 (-]- 2) мушка, а 491 (-|- 50) женска учитељска сила. По службеном својству било је 12 равнајућих учитеља, 3 равнајуће учитељице, 24 вероучитеља, 73 (— 2) учитеља, 25 (-]- 3) учитељица и 1 намесни учитељ. Градске и више девојачке школе, рачунајући овамо од градских школа у бившем крајишком подручју само 4 горња разреда, иолазило је 1212 (— 25) ученика и ученица. По том је народне и грађанске (више довојачке) школе полазило 106.124 5935) деце, а с опетовничарима било је 125489 (-[-5145) школских полазника. Овај преглед донесосмо онако, како је стављен на крају онширнијег извештаја у IV. комаду „ЗЈииђепо^ Шазгика." Да допунимо тај сумарни преглед неким податцима из онширног извештаја. Од приватних школа беху у грађ. Хрватској и Славонији 11 нравославних и то по 1 у нодручју загребачког, беловарског, ножешког и осечког школског надзорништва и 7 у подруч.ју вуковарског надзорништва. За бив. хрв. слав крајину ни не наводи се за кон®есионалне школе, којој вероисновести припадају. Характеристично је, да се за крајину наставни језик назива „хрватски или срнски," а за грађ. Хрватску и Славонију само „хрватски." Од практичпих иредмета настављало се у крајини у 337 школа у воћарсгву, у 302 у вртарству, у 101 у нчеларству и у 13 у свиларству. У грађанским школама у крајини учи се немачки језик као облигатан предмет од 3. разреда, а сем тога предаје се иочев од 5. разреда рачун и геометрија, а почев од 6. разреда и Физика немачким језиком. Бог зна докле ће то тако трајати! Нигде се у извештају не наводи број школске деце по вероисповести, а то се мора сматрати као велика непотпуност. ЗАШДА ДИМИТРШ АНАСТАСИЈА ЛИКЕ У БУДАПЕШТИ. Стара и добротворна нородица Ликина у Будапешти, између осталих човекољубивих заклада својих, основала је једну закладу од 3000 Форинти за децу православне вере, која су но несрећи вида очног лишена, да могу у државном заводу за слепе у Будапешти изобразити се и учити онакову радњу, којом би после излазка из завода себе издржа вати могла. Та заклада ступа у живот ове године, пошто је у смислу статута поменутога завода нарасла на 4000 ф , од које главнице ће се камата годишње трошити на издржавање и образовање једног мушког или женског слепог детета, које мора бити нравославне вере. На нријатељски цозив једног врло уваженог родољуба из Будапеште саобштавамо ово