Школски лист

— 137 -

васпитном делању шгсоле? 4 Која се средства ирепоручују за решење њезине задаће ? 0 том предмету приспело је друштву више расправа из кантоиа, од којих је за најбољу пронађена радња Ребсамена, управитеља учитељске школе у Крајцлиигену. Ево краткога извода из те расправе: 1. Нека је школи педагошка дељ виша него еамо г знање". 2. Нека чува у сво.јих ученика право индивидуалности. 3. Али нека не занемари ни умно образовање. 4. Нека се стара и за телесан развитак ученика. б. Нека побуди у ученику вољу за самообразовање у каснијем животу. 6. Учитељ нека се стара за добар запт. 7. У школи нека влада дух љубави, реда, истинољубља, радиности и испуњавања дужности. 8. Школа нека очува толеранту наставу у религији, која крепи дух и срце. 9. Настава у повесница нека је ноглавито на то управљена, да развије моралап суд, смисао за право и правду и љубав према отаџбини. 10. И настава у језику и певању нека служи ноглавито етичној цељи. 11. Свака настава нека је тако удешена, да дела благ^творно у васпитном правцу. 12. Моралне прилике у садањости такве су, да се показује као неопходна потреба, да се у повећаној мери бди како над умним, тако и над моралпим образовањем омладине. 13. Друштво ваља да иоклони већи интерес васнитном раду. 14 Сметње за успешан васпитни рад леже у раном изласку из школе, даље у томе, шго су школе препуњене, што се сувише много изостаје из школе, што учитељи нису како треба образовани, што не ваља домаће васпитање, најпосле у садањој жеђи за уживањем и бегању од посла, у изгредима штампе и у опадању прквено-религиозног живота. (Р.) ШКОЛСКЕ ВЕСТИ. (Молитва у комуналној школи .) Од како је државни школски закон од 1863. у живот ступио, и од како је престолница угарска своје римокатоличке тпколе за комуналне ирогласила, нису се деца у тим школама никада — осим на предавању науке вере — Богу молила. Окружни школски одбор у Терезином предграђу у Пешти, ношто се искуством многогодишњим осведочио, да је такво презирање молитве врло рђав уплив имало на морално владање младежи школске, за нуждно је нашао, да се у школе тога предграђа уведе обвезна молитва пре и носле наставе, и то моллтва Богу свемогућем, коју би могла хришћанска и јеврејска деца заједнички уп »требљавати Одбор је најнре саобштио текст молитава свештеницима римске, лутеранске, калвинске и изрављске вере. Свештеници од иоследње три вере нодпуно су одобрили те молитве, а римски је парох за њи приметио, да неодговарају потреби духовној римоиатоличке младежи, али ипак рече; „боље је ишта иего ништа,"