Школски лист

— 165 —

У осталом ваља признати, да у последње доба почиње чисто класичап правац енглеске педагогике да устуиа захтевима других наука, Природне науке траже свом снагом своје право пе само у целом образовању човека, него и у елементарном одгајању. (Свршиће се.)

РАЧУНСКА ШТШ У НАРОДНОЈ ШКОЛИ. Други разред. (Наставак.) Одузимаве. 1>рој, од ког се одузима, зове се умалимак, а број, који се одузима, зове се умалитељ. Број, који после одузимања преостане, зове се остатак или разлика. 0 упознавању ученика са тим изразима вреди оно исто, што је речено код сабирања. а) У ком се реду стављају задатци и како се решавају. Одузимају се оеновни бројеви од десетица, и то аа) примери, у којима је у умалимку више и бб) примери, у којима је у умалимку мање јединица него у умалител.у, н. ир. аа) 86 — 4, бб) 30 — 6, 26 — 8. Задатци се решавају најпре паочигледно на рачунаљци и после у глави. За 36 — 4 и 30 — 6 пије нужно решавање, код 26 — 8 се ради: 8 = 6 -ј- 2, 26 — 6 = 20, 20 — 2 — 18, дакле је 26 — 8 = 18. И овде је важно грађење редова, од 100 па натраг. После се одузимају чисте десетице од чистих и номешаних десетица, н. пр 80 — 30, 56 — 20. Код 80 — 30 покаже се на рачунаљци^ да су 8 десетица мање 3 десетице 5 десетица или 50 јединица. Код 56 — 20 најире се од 50 одузме 20 и остатак се новећа за 6. Казивање речима само се каже. Најпосле се одузимају помешане десетице, и то аа) нримери, у којима је у умалимку више и бб) примери, у којима је у умалимку мање јединица него у умалитељу, н. нр. аа) 48 — 26, 65) 90 — 27, 62 — 48. Последњи се задатак овако ради : 62 — 40 22, 22 — 8 -= 14, дакле је 62 — 48 14. И други се задатци исто тако решавају, увек се одузимају најпре десетице, на онда јединице. Такав је пормала-1 иостуиак за одузимање и ван њега не треба и1н1, нарочито не код слабијих учегшка ; кад бисмо хтели да их унознамо са овим или оним пречим начином, могли бисмо само да их збунимо; боље је, да учепик иде сигурно једпим путем, него да је несигуран на више њих. 11 од способних ученика захтевајмо да аотраже краћи начин истом онда, кад су са свим сигурни у нормалном начину. Том захтеву не треба да је цељ брже изналажење ресултата, него буђење шпекулације, да ироналази нове путове. У шкоди учи тада један од другога и ови се надмећу, ко ће да буде вештији. Прилике има за то и код сабирања и код одузимања. Да покажемо на два нримера неке од тих другачијих путова: