Школски лист
— 166 —
67 -|- 39
77 — 49
Б7 -|- 3 -|- 36 57 -|- 40—1 60 -|- 39—3 39-|- 1 66 39 -|- 50 -|- 7 39 -|- 7 -|- 50 56 -I- 40
77 — 50 -|- 1 77 _ 47 _ 2 79 — 49 — 2 70 _ 49 |- 7 40 — 49 — 3 78 - 50
Као што је у колу 1 до 10 било важно допуљавање осповиих
бројева до десет, тако је исто важно допуњавање бројева испод 100 на сто. Веџба се од прилике овако: Колико треба да се дода на 86 па да, се добије 100? 86 -|- 4 = 90, 90 -|- 10 = 100, дакле 14. Од користи је преобраћање одузимања у сабирање, т. ј. да се маљи број (умалитељ) допуни до већег (умалимка) Н. пр. За колико је 36 мање од 59? Од 36 до 40 треба 4, од 40 до 59 треба 19, од 36 до 59 треба дакле 23. За све се задају многе примењене задаће. Код задаћа са разноименованим бројевима ограничава се па одузимање неколико јединака ниже сорте од једне јединке више сорте, н. ир., нека се од 1 Форинте одузму 10, 15, 20, 25, 36 итд. новчића. И задаће, у којима је снојено сабирање и одузимање, узимају се ради нонављања, н. пр 36 -]- 24 — 18 = ? б) За тихо веџбање преноручују се и овде редови. Последњи ресултат може да се изнађе још лакше него код сабирања. Н. пр. ред 100 — 7 мора да се заврши са 2, јер 7 у 100 === 14 пута; остатак 2. — 99 — 8 завршује се са 3, јер 8 у 99 == 12 пута; остатак 3. — 98—6 завршује се са 2, јер 6 у 98 = 16 нута; остатак 2. Напослетку се узимају редови, у којима је спојено сабирање и одузимање т. ј. најпре се неки број одузме (или дода) и за тим се па добивени ресултат други неки број дода (или одузме.) Множеве Бројеви, који треба да се помноже једно с другим, зову се чиниоци. Број, који треба да се помножи, зове с е множимак-, број, којим се множи, зове се мпожитељ. Број, који се добије, кад се еврши множење, зове се и■роиавод. Сва та тумачења долазе истом пошто су ученици унознати са ствари. а) Један иут један. Основ за множење је један нут један или као што се још иначе зове — таблица множења; та је таблица оруђе, без које пе може ни да се мпожи ни дели; за то морају деца таблицу тако да науче, да је знају као што се каже у прсте. Од учитеља зависи, да учење таблице не стаје децу суза, као што то често бива. Он ће својим ученицима сву муку уштедити, ако буде увек имао на уму двоје, разумевање и веџ^ање. На прво се мису обзирали стари учитељи, ово друго пропуштају многи данашњи учитељи. У место да један пут један у школи самој добро увеџбају пропитивањем, у веза са нређашњим одсецима, задовољавају се они да деци наочмгледно покажу постапак таблице, а учење на памет остављају им као домаћу задаћу, те смећу така С ума, да је баш задаћа школина, да иокаогсе дет, како треба да уче.