Школски лист

— 179 -

разговори о политици и њихова дрека по јавним митинзима, То је у неколико рђава страна англосаске педагогике, која прерано потире златни огртач наивности, којим је природа покрила лака крилашца детиљства; ако и не ствара незреле филосоФе-систематичаре, рађа зато ону превремену уздржљивост и неприступачност, које успевају истина у животу, али у зрелога човека одишу хладноћом. а не детету нам их је мучно гледати. Ти мали, хладни џентлмени, који знају да се држе, нешто су одвратно за нашу славенску нарав. Енглеско васпитаље тако је јако заузето за оно, што је корисно, да често занемарује леноту ; оно мисли само на оно, што је од трајне користи за живот, и пре но што је време кида цвеће, које и без тога рано вене. Али мислимо, да васпитање, које образује у детету будућега човека, не сме заборављати, да је и детиљство доба живота и то често најлепше његово доба. Него какав је характер народа, такав је и характер његовог васнитања; усред најразвијенијег американског живота, где је све тако лепо п практично уређено, Русу је поред све удобности тесно и загушно. У Енглеској је, као што рекосмо, јавно васпитање ствар нојединаца, не владе. Не обзирући се на то ни на његове схоластичке Форме, које на ирви погпед изгледају противне обртничком значају земље, вије можда вигде васпитање тако нроникнуто народним характером као у Енглеској. Оно се ту створило са свим самостално, не позајмљујући и не подражавајући ништа, све је произашло из историје народа. Васпитање је досад главпим сачиниоцем историјског развитка британске основе, коју као свето преноси с поколења на поколење. Француски публициста Монталанбер са свим право означава васпитни систем Енглеске, ком на челу стоји ОксФорд и Кембриџ, као главан стуб британске конштитуције. И демократска странка увидела је, да је стара британска педагогика, скроз и скроз проникнута аристократским характером, главна сметња за извађање оних централишућих и нивелишућих планова, које енглеска демокрација тежи да уведе у живот. Зато нападају демократе жестоко на старе корпорације ОксФордске и Кембриџске, пребацујући им застарелост, устојаност и неспособност и ишту од њих реФорме по немачком начину. Али стари университети држе се досад чврсто и веома споро припуштају оне реФорме, које су се јасно показале као