Школски лист

185 -

онда, кад се помињу добротвори школе сентандрејске, иа треба да се то учини тим нре, гато је његова заклада ранија од аностоловићеве и можда је била иовод овој. Дописник Школскога Листа П. Б. из Сент-Андреје учиниће услугу исгорији наше образованости, ако о покојном Је®ти Нешковићу што више у Св. Андреји дозна и саобшти, а то треба да учини што пре, јер тамо нестаје већ људи, који су кадри да му о томе даду поуздана обавештења. М донде, док то неучини, нека се зиа што је мени о њему нознато. Слушао сам у дстињству, да је покојни ЈеФта Нешковић нашао негде (искоиао) неко големо благо, на да је тако обогативши се купио велико добро и ностао властелином. Пре но што је ностао илемић, било му је породично име „Поп — Нешковић," а кад је постао нлемић ноче се прозивати „Нешко." ЈеФта је имао сина Лазу, иза кога је остало више деце и то три сина: Јулије, ЈеФта и Иавле ; и четири кћери: Милица, Марија, Злата (Аврелија) и Хермина. По смрти Лазиној деца се ноделе у имању и многа од њих као и сама удовица умру. Осим ЈсФте Нешка у ред добротвора гаколских у Св. Андреји долази и онај честити Србин, који је гаколи поклонио онај випоград код рита, који је, ако се неварам, некада био једини извор, од куд су се црпели потребни иовци за нлату тамогањих српских учитеља. Најиосле међу добротворе новијега времеиа долази Василије Пластић трговац трнавски, родом сентандрејац. Он је тестаментом својим оставио закладу од 1000 Фор. да се приходом отуд одевају сиромапша деца православних родитеља, гато се уче у школи Ст. \.ндрејској. Исти Пластић свршивши у Сент-Андреји два нижа разреда школска оде у у трговину, на трудом својим стекао је у Трнавн прилично имање, и у завегатају свом наредио је, да се по смрти његове жене, из његовог имања оснује заклада при гаколи Сент-Андрејској од 1000 фпр. који да носи његово име а приход да се употребљује на цел, коју напред сиомепух. Познато ми је да је тај фонд ступио био у живот, и зато се бага чудим да дописник вага из Сент-Андреје о њему нигата споменуо није. Нека се дакле нотруди г. Б. да се о томе обавести па нека иутем Школскога Листа саопгати свету и сама нравила тог Фонда; јер народни учитељи треба да буду главни чувари просветних задугабина. Именовани Пластић номагао је и за живога добре учеиике. Ма да је био човек пешколован и тако рећи изгубљен у туђингатини, имао је осетљиво срце за цркву и за срнств<>. Он је но преноруци једног свог сродника установио фонд од 5000 Фор. за нодпомагање добрих а сиромаганих ученика у гимназији карловачкој ; а на Сент-Апдрејске србске гаколе завегатао је 1000 Фор. Правила за тај фонд , која је његов номенути сродник сач^нио нриложио је свом тестамепту да буду састав његове иоследње воље. Из казанога види се да и Василија Пластића треба уврстити међу добротворе Сент-Андрејске школе, као што са он међу добротворима карловачке велике гимназије достојно слави сваке године ради иримера за подражавање. Саобштавајући горње редке из приватног писма уваженог пријатеља свог, уредник овога листа умољава и од своје стране г. доиисника