Школски лист

— 184 —

месеца, да ученици стеку у томе потребну вештину. Али толико времена и мора том нредмету да се посвети, јер баш он обухвата оно, што сваки час треба у свакидањем животу. За задаваље задаћа нека се учитељ служи „Гачуницом за срп нар. школе II. књига" (изишла код Браће Јовановића у Панчеву.) Тим је исцрпљено прописано градиво за други разред српских народних школа.

Д0БР0ТВ0РИ СРБСКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ СТ. АНШЈСКЕ. Поводом члапка у бр. 10. Школскога Листа, у коме беше реч о подизаљу надгробног споменика завештатељу школском Пегру Аностоловићу и о другим добротворима србске школе у Ст. Андреји добио је уредник овога листа писмо од једног уваженог старог пријател,а свог, мужа у књижевности нашој заслужног, који је у Сент-Андреји рођен. У иисму том допуњује се горњи чланак са споменом врстних добротвора школа Сент-Андрејских, о којима дописник наш из Сент Апдреје у горњем чланку свом пије ништа навео. С тога ио онуномоћењу велеуваженог пријатеља свог из писма његовог саобштавам сљедеће наводе' о другим добротворима школе Ст. Апдрејске, у допуну чланка што нод овим насловом изађе у Школском Листу. Пријатељ нам о томе пкше овако : „Ја известно знам да је ири школи српској у Септ-Андреји постојала заклада „Поп — Нешковића," из које су о испитима добри а сиромашии ученици добијали ноклоне у новцу. И ја сам из тог Фонда као дете бивао обдариван. То се чинило с неком свечан^шћу, коју су ђаци очекивали радошћу и нестрилењем. На ту свечаност долазаше обично надзиратељ пад сриским школама у оно време Јован Берић етарији и после пок. Јевгеније Ђурковић а но некад и епискон будимски Илатои Атанацковић, а наравно да су искупљени били на свечаности и сви отличнији Сентандрејски грађани. Школски тутори иобринуше се, те набавише нове талире и цвапцике, што су деци давани. Најире су обдаривана деца најстарија, која су учила нешто и латински, јер се тада у најстаријој класи ове школе учила латинска граматика и то тако добро, да су добри ђаци из те школе в:пне знали него они који су учили јавну гимназију. Мој тадашњи учитељ Васа Арсеновић био је човек бистар, речит и умео је деци врло јасно да казује оно што су требала да науче. Сећам се да сам од њега толико рачуна научио, да доцније, прешавши у гимпазију, није ми требало ништа да учим; јер сам све оне рачуне знао нгго су се у висшим разредима у гимназији учили, а било је тада у гимназији шест разреда. Из Фонда Нешковићевог давана је деци награда овако. Прозивано је свако дете поименце и прозвани с поносом ступао је нред сто, са ког је поштована и добродушна старина, наместпик протопресвитерата Јован Недић узима<\ појединце гомилице лепих сребрњака и даваше уз лену П0 У К У изабрањој за обдарене деци. Из овога се види дакле, да и иокојни ЈеФта НепЈковић, који је установио тај фонд , долази у ред добротвора сриске сентандрејске школе и заслужује да се о њему што више спомене