Школски лист

— 183 -

овако ради, н. пр. у в од 50 =? 50 = 48 2; '/ в °Д 48 8, дакле је 7е °Д == 8, и 2 преостају. б) ЗадаКе, које прелазе таблицу, узимају се у истом реду, као код садржавања иод б.) Кад ваља да се нађе 4. део од 96, ондасеради: 96 80 —ј- 16; 4. део од 80 = 20, 4. део од 16 4, дагле је 4. део од 96 = 24. Да ученик нађе 12. део од 68, мора најпре да гледа, је ли то 1, 2, 3 итд., док не дође најпосле на 12 И 5 60, да је 5 дакле 12. део од 68, и остатак 8. Примељене задаће олакшавају ученицима много нута посао дељења. в) Тиха веџбања су иста као код садржавања. Дељење иружа прилику, да се учениди унознају са читањем и иисањем разломака. Ма да смо ми имали посла само са основним разломцима, ипак могу код тих веџбања да дођу и изведени разломци, кад делове узмемо по вигае пута. Пошто је У 3 од 15 = 5, онда се нокаже, да су 2 таква деле, дакле 2 / 3 — 2 X 5 10. Исто сеЈтако учи, колика је 1 /,, 7? итд. до 6 / 7 од 42.

Зарад веџбања са имепованим бројевима нишу се ови редови :

12

комада

= 1

туце

7

дана

= 1 седмица

24

п

= 2

п

14

Ј9

2 „

до

Д0

96

п

= 8

п

98

п

= 14 „

12

комада

= .1

туце

7

дана

1 седмица

13

»

1

„ 1 ком.

8

п

1 „ 1 дан

14

п

== 1

» 2 „

9

п

= 1 » 2 „

15

= 1

л 3 „

10

У1

• " 1 „ 3 „

итд.

итд.

Веџба

се

нретварање

сатова у дане,

комада у туцета, дана

месеце итд. После се задају још и овакве задаће: Једна оловка кошта 4 повч.; гата кошта 1 туце ? За 9 мовч. добију се 6 комада; колико се комада добију за 72 новч. ? 24 Фунте коштају 72 новч ; шта когата 1 Фунта ? Напослетку нека се иосвети још особита пажња бројевима, који најчешће у животу долазе. Овамо снадају бројеви 10, 12, 24, 50 и 100. Погато је број 100 вијважнији, то да иокажемо на њему, каква све веџбања треба да се иредузму : 100 = 100 М 1 50 И 2 25 И 4 20 И 5 = 10 X 10 - 5 И 20 = 4 И 25 2 ^ 50 IX 100, дакле се 1 у 100 налази 100 пута, 2 у 100 50 нута, 4 у 100 25 нута, 5 у 100 20 пута, 10 у 100 10 пута, 20 у 100 5 пута, 25 у 100 4 пута, 5о у 100 2 пута, 100 у 100 1 иут, и по томе је дакле у 100 °Д 100 У 50 од 100 - 2, 7 25 од 100 = 4, у 20 од 100 5, у 10 од 100 = 10, У 5 од 100 = 20, х / 4 од 100 25, У 2 од 100 50. Код тих веџбања могу да се унотребе ове примене: Пошто је у з од 100 - 50, то је У 2 Фор. = 50 новч.; ношто је Ј / 4 од 100 = 25, то је '/ 4 ®ор. 25 новч.; ношто је ј / 5 од 100 = 20, то је г / 5 Фор. 20 новч.; иошто је 1 / 10 од 100 10, то је у 10 Фор. 10 новч. итд. На исти начин ћемо учити и разломке од центе, хектолитра, метра итд. За мало часова неће дакако моћи тако да се иређе број 100; биће нужни рачунски часови од 2 до 3