Школски лист

— 216 —

У осталим разредима одликоваху се, и то у првом: Миле Пејић из Обљаја (владање иримерно, успех у наукама одличан), за тим Стево Бановић из Примишља, Владимир Дујић из Модруша и Миле Мандић из Цетина (сви у владању примерно, а у наукама огпити уснех врло добар); у другом разреду одликоваху се: Јован Поновић из Бјелуша у Србији (владање примерно, а уснех у наукама одличан), за тим Милутин Ковачевић из Машбина и Милева Остојићева из Жировца (владање нримерно, а у наукама успех врло добар). 4. Штииендија уживало се ирвог течаја 21, а другог 18 но 80 ф. из србског народног дрквеиог Фоида, и 3 из закладе блаженоиочившог енископа Л. Мушицког по 120 ®р. За идућу шк. годину уиражњена је једна штипендија из закладе блаженоиочившег енискоиа Лукијана Мушицког са 120 ф . и 9 штипендија по 80 ф . из срн. народно-црквеног Фонда. 5. Идука шк. година почиње 1. Октобра но нов. кал. Примити се могу ученици с навршеном 15. годином, који су свршили нижу гимназију или реалку или целу грађанску школу и који су непрекорног владања. За ученице вреди то исто осим година, јер оне се примају с навршеном 14. годином. У Карловцу 24. Јула 1884. Петар РадуловиЛ уирав, сри. учит. шк. ВШ ОБЗШ&Е НА РАЗВИШ КАРАКТЕРА КОД Т;АКА. (Наставак.) Најбол>е средство за негу религијознога чуства јест нрава религијозност учитељева. Али се мора чувати ненрестанога придикавања и претераних разматрања. Религијозно чуство дететово најсигурније се убија прекомерним градивом, механичним вештбањем у молитвама, неразумљивим облицима и наукама. Карактер поглавито одређује развиће душевности и вол>е, како смо то горе видели. Чуства и новоди (побуде) јесу потицајући елементи воље. Поводи су према одношајима у склоности и оцењивању ствари. Мета воље зове се цељ,- средство је рад. Нравна вредност воље зависи од каквоће, склоности и оцењивања вредности, које ју сачињавају. Добротворни н. пр. можемо бити из сасвим различитих узрока. Цел је васпитању, да се вољи питомчевој даде нравно-добар нравац Дитес вели, да ће се то постићи овима средствима: 1. хармоничним развићем овијух телесних и духовних снага; 2. заснивањем правога цењења ствари; 3. живахном радљивошћу чисто нравних склоности; 4. развићем нравних појмова и начела. 1. Хармоничним развићем телесних и духовних снага уређују се и умеравају природни нагони, ограничују се болежљиве раздражице, дају се за самосвојно развиће средства, којима се прибавља и ноуздање у себе сама и чилост. У интересу хармоничкога развића с иравом су се унел«