Школски лист

- 235 —

наредбе, које налажу учитељу, да казни и оне престуне, које његови ученици изван школе учине. Особито мора учитељ сваку лаж, пакост, пушење, залажење у крчму без родитеља строго да казни. Да буде у свако доба строжији надзор на улиди и да се школа и куИа једна другој приближи, треба у сваком граду, у сваком селу основати васаитне дружбе. За све ствари и тежње основале су се данданас дружбе, само за најважнију не. У овима дружбама ваља чешће говорити о ва:питању. За такове говоре даје учитељу Кленкеова књига „Мати" сила градива. Школске се дружбе морају старати да се састављају сниси за народ и да се раздавају породицама. Да се такови списи раширују, морају се учитељи бар толико стар:'ти, колико се старају нијетисте за распрострањење својих књижица. Тиме би се мајке боље упознале са васпитањем, а тиме би се већ добило врло много. Средство, да се повиси важност школе, јест и ово, да се сваком ђаку, који оставља школу и прелази у практичан жив .т, издаде сведочба о владању, марљивости и знању, и да све занзтлије, трговци и т. д. на такве сведочбе обзир узимљу, кад ове младе људе у своју спужбу нримају. За целисходне Формуларе нека се старају школске дружбе. Покретна снага воље и рада налази се и у осећајима. Из тога пак не може да следи, да развиће нравних појмова и начела, аоука о араву и дужности, пе ма за развиће карактера велике важности. И ако осећаји нагоне на рад, ипак упливише ум већ од ране младости вавек па вољин нравац. С тога треба у зрелијој младости иоуком деловати на развиће појмова о нраву и дужности. Оваке ноуке изводе ученика из пукога чуства доброга и уводе га у свест доброга, у јасност о нравним и безнравним елементима воље, у једрину и сталност у нравцу доброга. Ова је сталност жгарица добра карактера. Оваковима упутама долази ђак до нравних правила, да може иросудити животне одношаје човекове и да је кадар да нравност унозна, као ствар васцелог грађанског друштва. Јако пада у очи, како велико незнање о нравним појмовима сретамо код многих ђака. Има много ученика, који за нравне и безнривне појмове немају иикакове друге речи, до: „грех, добро, зло, нраво, неправо." Поједине крепости и мане не знају разликовати. Јамачно је то иоследица једностраие и оскудне нравне иоуке у иародној школи. Религијозна настава треба да је уједно и нравна наука, или да се узме нравна наука на религијоаиој основи, која би уједно била и настава у религији. Сам један римо-католички арцибискуи Милде, — који је иочетком овога столећа у Бечу написао изврстну књигу о васнит ању, — захтева, да се у настави већи обзир узима на нравну науку и у ту сврху нрепоручује ирииовести из дечијега видокруга, из повестнице, и животониса племенитих л.уди, А славни педагог Дитес, вели : „Јасне нравне нојмове развијају живи описи разних карактера, животних ноложаја, светских одношаја, ноуке о човечијим крепостима и »ханама, делима и судбинама о радости и жалости, срећи и несрећи, сиромаштву и богатству, живљену' и звању, о обичајима и иравима."