Школски лист

— 23 —

да нас много труда стаје онај пут оставити, којим смо често ишли, на ком смо много задовољства налазшш, и који смо дуго за најсигурнији и најбољи сматрали, — онда и лако појмимо да много од тога зависи ; да л' су нам се у младости истини или варљиви јслови живота представљали; да л' су нам се рђава или ваљана мишлења говорила; и да л' су нас добродјетељи и побожности, или греху и лакомислију учили. Дакле ако желимо добродјетељно живити, то морамо неке препреке одклонити или их прегазити, а због тога нам је врло нужно посматрање васпитања дечијега. Ја ћу сада само на неке мане при васпитању деце позор обратити. Прва је погрешка што се код деце сујета подрањује, која се временом у гордост претвара. Ни једна се страст неможе тако лако у људском срцу угњездити, као сујета; и ваљда ни једна неможе тако на странпутице завести, као та. Ми смо по природи јако склоњени да себе за боље држимо него што смо збиља; и ако се та наклоност у младости укорени, то она за кратКо време ојача тако, да је се после и са највећим трудом неможемо ослободити. Она нам очи засени, те наше погрешке и слабости невидимо, дакле на понрављење и немислимо. Она нам уши заглуне, те опомене и одвраћања наших учитеља и пријатеља, шта више ни наше савести не чујемо. Ми се онда више нетрудиио да се у добродјетељи крепимо, јер нам се чини да смо у њој савршени У христијанскима прописима хиљаду тешкоћа налазпмо, јер су нашем живом уображењу п нашима страстима противни; а условља за поправлење, која нам се пружају, — недопадају нам се, јер се са нашом сујетом не слажу. А трудимо л' се ми да тог нашег опасног непријатеља одклонимо? Чувамо л' децу да она његову моћ неосете? — Иапротив, сва се средства употребљују само да се сујета одржи. Одма се из почетка појмови разлажу о њиној лепоти, или високом пореклу, или о другима малозначећима отличијама. Даље се њина умјестна мишлења и добри одговори уздижу, а шаљиви се досетци за знаке оштроумља сматрају. После се све то у њином присутству иред другима ириповеда, а слушаоци децу са ласкавима иохвалама — које управо незаслужују — обасипају. Свака учињена послушност или ревност, рачуна јој се у велику заслугу, — ма да су с' тим само своју дужност извршила. Њпне се жеље — па ма и не биле са свим умјестне —