Школски лист
— 25 —
срећи шкодили. Сваки човек треба да зна у садашњем свету живити, т. ј. треба гдедати, да се са претворношћу, лукавством и ласкањем свима допаднемо, и да се чувамо оно говорвти што се мисли, или онако судити као што ствар собом доноси. Така су упутства са којима се деца у светскз улазак приправљају, да у њему свој задатак срећно врше! — Оеда није чудо, што су с тима представама земљи везани, што су са себичношћу овладани и што узвишено немогу да појме, онда није чудо што се у светском метежу од владајуће покварености без одпора дају занети и што се задовољавају са ништавом иохвалом да нису злочинци ; и онда није чудо што се нпмало за дух и срце нестарају, него што за тјелеенима нагонима лете. Ако смо ради да наша деца те путове, те несмисленице избегну, то јој се морају ти предмети у правом виду представити. Одвраћајмо њу од преваре тјелесних осећаја и од привидне среће, коју спољашни блесак обриче, јер они могу најосетљивије болове и најжешће немире навући. Покажимо јој да се мир савести и задовољство духа врло често у малима и трошнима колебама, а врло редко у сјајнима иалатама налази. Кажимо јој, да велике титуле и велика моћ незаслужују уважење, него права и добра употреба истих; да је најнижи надничар у очима божнјима важнији од оног великаша, који своју силу над невинима злоупотребљује. Рецимо јој да само грех човека понижава; да је Бог отац тако исто сиротиње као и богаташа, и да због тога један другоме по нашем могућству у нужди помажемо. Поучавајмо децу нашу, да душеван дар и земно благо не треба само на своју хасну употребљавати, него да треба и за оишту ствар, колико је можно, жртвовати! Трећа је погрешка та, што се деца више на прописе, него на добре примере упућују. Прописи немају тако дубок и трајан утисак на децу, као примери; јер осећај и уображење је у деце већма изоштрево од ума, и она су више склоњена, да подражавају оном, што виде и чују, него да ваљаност тога са промишљењем испитују. Искуство нас учи, да и најбољи разлози нису у стању рђавнма примерима еа пут стати; а да добри примери и при оскудици поучења много добродјетељи принашају. Небројено има примера да родитељи својој деци добре и лепе прописе дају, али они сами еа очиглед њојзи те прописе газе; — таки примери све прописе уништавају! Ако смо ради да сладак плод среће уживамо ш да нам