Школски лист

— 83 —

евете, на ком еу стајали кад год наши стари „мађистори" него се морао и он према захтевима модерне школе образовати. Данас се с иравом иште од учитеља стручне и светеке образованости, јер од необразованог и неетручног учитеља, не да се ни замислити добра школа. Отуда је и потекла она изрека: „Да је ваљан учитељ душа школи." Може народ приносити највеће материјалне жртве на своју школу, да ова буде узорна како споља тако и изнутра, да је с училима богато снабдевена, да деца уредно у школу долазе, — све то неће подићи школу, ако у њој нема стручно образованог П савестног учитеља, јер овај може највише нрипомоћи, да школа одговори своме задатку. Савестан учитељ! Та реч врло много значи, и благо ономе учитељу, који њен значај појми и изврши! Какав је дакле еавестан учитељ ? Рад српског народног учитеља грана се у два правца. Он је васпатач и наставник. То су душа и тело; једно се од другог неда оддвојити. Савестан ће учитељ гледати, да поверену децу у оба правца однегује и упути. Он ће се трудити, да помогне усадити у душу детињу основе умствене и наравствене образованости, коју ће доцније требати као члан породице, општине, цркве, народа и као грађанин државе. Зато велимо помогне усадити, ношто главни део тога рада припада дечијим родитељима. Образујући дечији характер пазиће учитељ, да му деца буду здрава и крепка, срце ће им требати припитомити и оплеменити. Савестан ће се учитељ паштити да зна и разуме еве оно што хоће у школи да предаје. — Та се способност додуше набавља у принремним и учитељским школама, али развити и у њој подпуно усавршити може се само у животу. Кад је младић у приправничком заводу, онда је тек на површини васпиташтва, до дубљине ће доћи само неуморним трудом и студијом. У школи набављено знање подобно је костуру, који у животу треба месом наслагати; — то је само саће, — а меда треба у животу накугшти. По томе савестан учитељ мора пре свега бити ириљежан. Савестан ће се учитељ бавити читањем ваљаних дела, и из ових примити и усвојити оно што ваља и идентиФиковати ће то са својом природом и школом. Са приљежношћу ће и слабији учитељ боље напредовати од онога, који се и сувише узда у своју снособност и у своју даровитост.