Школски лист

— 106 -

судбином ; оп добре људе неће оставити без своје номоћи; он је према свакоме благ и милостив, а људи се сами својом кривицом уваљују у беду и невољу. Ову истину потврђиваше духовни пастир речма из светога писма, примерима из повеснице и из живота. Кад се сврши придика изиђе свештепик из цркве и нође кући. За њиме се упути један од слушалаца његових, који је сиромашки одевеп био и врло неспокојан изгледао. Стигавши ччстлтог свештеника, овако га ослови тај човек : „Часни отче! Ја сам данас смерно слушао Вашу поуку о промислу Божијем. Досада сам свагда вредан био, трудио се и радио, никога нисам вређао, и у Вога сам се увек уздао, па ипак живим у љутој невољи и сиромаштву; једва могох деци мојо.ј до данас суха леба да заслужим, а сутра неће већ ни тога бити ако посла недобијем. Па где је тај чудесни промисао Божији, о коме сте Ви, часни отче, малочас у цркви тако лепо и топло говорили?" — Тако се тужио тај побожни али малодушни хришћанин духовном пастиру свом. Честити свештепик триељиво саслуша речи (вог сиромаха и позове га својој кући. Како се зачуди забринути сиромах, кад свештеник из ковчежића евог извади пуну кесу новаца и даде је њему са овим речма : „Мили сине ! Ову је кесу један добродушни човек оставио код мене са жељом, да је ја за време ове обште нужде дадем каквој ноштеној и вредној али еиромашној породици, која без своје кривице оскудицу трпи. Узми је и употреби на храну твоје многобројне породице. Буди и од сада поштен и вредан, и добро занамти, па и твојој деци казуј, да Бог добре људе у нужди никада оставити неће, и кад је нужда баш највећа, онда је помоћ Божија најближа !" У Сомбору, месеца Маја 1885. С мађарскога нревео: Свеслав.

ШКОЛСКЕ БЕСТИ. (Исаити .) У сомборским срб. народним школама држани су испити од 11 — 16. Јунија. На свима је председавао местни управитељ школски а од стране мес-ног школског одбора ирисутствовао је нонајвише сам председник благородни г Коста Радуловаћ сенатор. — У салашким школама сомборскнм држани су испити у недељне и празничне дане у другој ноловини Маја и у првој половини Јунија. ('Закључни исаити у србској вигиој девојачкој шко.ги сомборској) држани су 17. и 18. Јунија пре и иосле нодне у дворишту велике црквене куће, а у ирисутству многобројне публике. При испиту из реалних знања у III. и IV. разреду ове школе присутствовао је и г. главни школски ре®ерент. —- У једној школској дворани на столовима и на зидовима изложени су били красни ручни радови ученица, а у другој опет њихова лепа и укусна цртања. 0 трошку црквене обштипе сомборске штамнана је разредница ове школе, из које се види, да је у њој овз године било уписавих 55 ученица, од којих су 54 србкиње а I израиљћанка. На крају године било је у сва 4 разреда 47 ученица, од којих су 15 са стране.