Школски лист

— 154 —

остављање одјеће и хране. Док тог небуде пек се та сметља школскому раду на други начин уклања.*) Вријеме је новац, каже нијемац. Тгсо га згодно уиотребљује, некаје се никада. Већ је ретено, да је точност учитељска врлина. Ову врлину мора учитељ и на вријеме упорављаги. „Све у своје вријеме", нека му буде лозинка, нак ће мпоге неваљалштине својијех ђака пре спријечити и осујетити. Учитељ треба, да Је прије школског времена у евојој радионици, једно да прогледа прпправљееа предаваља, а друго, да надзире дјецу при долазку. Предавање пек ночпње увјек у одређено време, пак ће се дјечица такође точности у времену приучити, те ће на вријеме у школу долазити. Касно долажење има учитељ свакако, ђе се може изобичајити. Дјете, које на молитву не приспје, нек код врата чека, док се молитва сврши; које пак кашње дође, нек неколико тренутака код врата за казну стоји. Точност у времену неможе се на жалост код сваке школе постићи. У мјестима, ђе се у школу не звони, пак у ошша, ђе су ђаци на далеко, може се точност у времену само приближно тражити. Но посгарати се ваља, да се што боље ностигне. У таковим мјестима неможе се тражити, да учитељ у школи сједи, док се дјеца не скупе, јер то може од 8 до 10 сати трајати. У такову случају, ил кад је учитељ запријечен, уиравља позорник пре почетка еаставе над школским заптом, пописује кривце на табли и иријављује, што су скривили. Дати дјеци мало посла, док им се другови неириберу — нешкоди, само се треба чувати, да јој се тај посао недосади. Т>е се у школу звони и ђе су ђаци на окупу, несмије се ниједно ђаче прије одређеног рока у школу пустити. Ово вриједи особито љети и то код сваке школе, јер дјеца то воле и здравије је, него да су у школи. Точно у одређено вријеме нек се настава започне. Сваки предмет нек траје само одређено вријеме, јер дугачка настава из једеог предмета дјеци додија, пак дијеге јој узкрати позорност, а тим ослаби дисциплина. Одмори нек се држе увијек у исто вријеме, да се и дјеца точности у времену нривикну и да настави мољакањем „на поље" несметају. Настава се има точно у одређено вријеме завршити. Дуље остајање може изпричати

*) Један учитељ вировитичке жупаније нумерирао је сваког ђака. Сједало (његово мјесто), клинчик за отлагање одјеке, мастионица и његов сав школски прибор носи његову нумеру. Ово баш за одржања запта није нужно; ал' није ни сувишно, јер се тако најбоље зна, чије је што. Ово се у тијесној школској соби неда снровести. Оп. писца-