Школски лист

171 —

сти. Онда би учитељ могао своју пазљивост и дјелатност у III. и IV. разреду иодвостручити те васпитну и образовну сврху носпјешити. С два разреда много је лакгае владати него са четири. Зато се овај поступак препоручује. Пређимо сад на ред прчје наставе, за време наставе и иосље наставе. Ако уч ;тељ дјецу у школи дочекује, дужна су га ова уљудно по обичају поздравити, ако ји он недочекује, него пазитељ, дужна су овога као и своје другове пристојно ноздравити, па на своје мјесто мирно сјести и за наставу се прииремати, а не бучити. Ако учитељ стуни у школу кад су дјеца већ на окупу, имају га сложвим устајањем иоздравити, што чине свакому старатељу у почаст при долазку и одлазку. Кад се позорност узпостави, моли се уобичајепа молитва и однјева се која црквена пјесма, што су је дотле дјеца добро научила. Посље тог прегледа учитељ домаће радње, ако јих је задао. Сад ночне настава, за коју су дјеца сва учила припремити имала, писанке, рисанке, књиге, таблице, писаљке, све мора бити у реду и нонрављено. Дјецу треба одучити, да у вријеме паставе учила приређују, то мора свз приређено од куће донешено бити ил се приреди у вријеме одмора. Неугодно је и по ред кобно, кад дјеца за наставе таблпце бригау, писаљке зарезују ил писанке и рисанке цртају. То се несмије никако трпити. Некоји учитељи остављају писанке, рисанке и задаћнице учепика у школи, па јих, кад ће се на њима радити, ди^еле. То чине, да дјеца речена учила непокваре ил незамрљају. Тог поступка неможем одобрити, јер се еакупљањем и раздавањем сиоменутијех учила ииак нешто времена изгуби, које би се боље употријебити дало. Друго неможе се то допустити ни с ва.спитпог гледишта. Кад дијете увијек мисли, како ће своје ствари чисте одржати, и како ће јих неоштећене сачувати, боље ће се научити чистоћи и чувању својијех ствари. Кад му се предаду ствари у његово властничство, учи се боље и самосталноети, него оно над којега стварима учитељ туторигае. У оној гаколи, у којој учитељ неспрема дјетињијех ствари, лакгае се постигне чистоћа, назљивост, чуварност н самосталност дјечија, и само се у таковој гаколи може напредак у тим својствима бездвојбено цпјенити. Дјеца се имају привикнути, да не лупају, кад учила на клупу нолажу ил сиремају, јер то смета доброме запту и дјечијем здрављу. (Свршиће се.)