Школски лист

— 172 —

ЗАПИСНИК нрве седнице румске поджупанијске учитељске скупштине држане у Руми дана 7. Септембра 1885. године. Присутни: Кр. жупанијски школски надзорник ноглавити госн Димитрије Вурдеља и 59 учитеља и учитељ ица поджупапије румске и трговишта Руме са 4 госта. Председник отворивши скупштину, иоздрави савупљено учитељство са добродошлицом, препоручујући му савестан и разборит рад. Позива скупштину да у смислу постојећег пословног реда изабере нодпредседника и неровође. За подпредседника скунштина једногласно изабра г. Миту Нешковића учитеља иавловачког; а за перовође г. г. Стевана Јаношевића и ЈосиФа Аншауа учитеље румске. Председпик ставља на дневни ред иитање издано наредбом вас. кр. хрв. слав. далматинске земаљ. владе одјела за богоштовље и насгаву од 19. Маја 1885. бр. 8228. гласеће: „Што учнтељски састанак мисли о ручном раду (НашЈГеПл^кеНчипЈетсћ!;) у дјечачких пучких школах у обће, те које би се струке тога рада према мјесним околностима у тамошњем подручју неговати могле." За ово питање пријавили су се сљедећи известитељи : г. г. Гавра Путник, Мита Нешковић, Илија Радивојевић, Јаков Гесл, Давид Мишић, Марко Суботић и Антоније Потурчић. Председннк позове г. Јакова Гесла равнајућег учитеља румских римокатоличких школа, да извести скунштину о том иитању. Говорпик напомиње : „Питање о ручном раду у основној школи расправља се на све стране. Није иово, већ су Коменски, .Гоке, Русо, Песталоци и други педагози нагласили важност тога предмета, и нризнати педагози садашњости, као Ђг. Зсћлтађ, а и многи други препоручују, као врло важно васпитно средство. У културно напредним земљама, ностигнути резултати убрзују ширење те идеје. Ручни рад је раширен у Немачкој, Швајцарској, Данској, Шведској и Аустро Угарској монархији. Разна друштва подуниру ту идеју, те је стога тај нредмет уведен већ као облигатан у многе заводе. — Такове радионице налазе се већ у многим немачким градовима. Задаћа им је: „да ученици нрибаве себи окретности, да оплемењују укус разним ручним радовима, као стола.рством, токарством, реЗ''рством а т. д." — §. 76 школскога закона у Троједници, напомиње школске радионице уз нрепарандије, а осим тога је расправљао тај нредмет хрв. педагогијски збор у прошлогодишњој својо.ј главној скуиштини и није пронашао, да се ручни рад за мушкарце забаци — као предмет основне школе. Разлози који препоручују ручни рад јесу ови : 1, Ручним радом развијају се све сиособности човечије, а без њега занемарују се Физичне — велеважне у практичном животу, где се стечено знање корисно употребљује! 2. Ручни рад поспјешава осталу обуку, оштри око, изображава укус и буди љубав ученика и ученица к радиности; чува младеж од доседе и безпослице, која је мати сваком злу.