Школски лист

— 188 —

поврћа, смештају воћно семе у песак, приправљају за исто земљиште, пресађују, оче, каламе, праве тачке и т. д. В) Гимнастика крепи тело и чини га гипким. Пошто школа није нозвана да дете стручно нзобрази; пошто школа са гимнастиком и оно ручног рада у игри, школи и врту потпуно одржава равнотежу између умног и телесног васпитања и с тим свом задатку одговара; пошто би увађање сваког другог облигатног ручног рада, премашало телесне снаге дечије, а уједно било на уштрб другим предметима — школа не може проширити свој програм, да узме нов облигатан предмет — „ручни рад!" Четврти известитељ г. Илија Радивојеваћ равнајући учитељ иришки о истом предмету вели : Рад је услов обстанку људскога бића. Потребе човечанства расту према дуптевном развићу. Када је нара почела савлађивати тешкоће, појавила се друга невоља у развитку тв >рница, јер је тиме поткопан извор људске екзистенције, јер човечија снага не може се надтицати са паром. Данас ее захтева од основне школе, да подигне на родно благостање, ал се не може од основне школе тражити, да се ручним радом у њој све те невоље одстране, јер: 1. Што крајна цељ завађања ручнога рада, одводи школу са ираве стазе њене, те опредељује нов правац, који се не слаже са њеним бићем. 2. Што се према главној задаћи школе ово неда ни извести. За сваку грану рада треба и снреме. Пошто је школи главна задаћа, да образује религиозно моралан карактер у деци и да их оснособи у најнужнијим вештинама. Школа ненознаје никакве разлике међу својим ученицима, јер учи све без разлике науком за живот. Основвој се школи не сме прчговарати, да се не обзире на потребе практичног живота, јер без знања, које осн. школа даје, не може се данас у друштву људском обстати. Садање градиво задовољава свима захтевима умне недагогије, која има нред очима: ум, срце и вољу. Неповољним материјалним одношајима, требало би по назору неких кругова, наћи радикалан лек у основној школи. — Не може се основна школа кривити, за садање материјално опадање занатлијства, земљеделсгва и других сталежа. Ручни рад не може се у осн. школи у тој мери извести, као што то част и достојанство ове школе захтева, јер су код нас друге околноста и наш народ има превише посла земљеделског. Он се придружује оним школским мужевима, који основну школу сматрају за завод, који даје опште образовање а не производи разне стручњаке. Препоручује скуиштини следеће резолуције: I. Учитељска скупштина румске ноджупаније на своме састанку одржаном у Руми 7. 8. и 9. рујна (Сепгембра) 1885. слободна је да изјави, да завађање ручног рада за дечачке основне школе, с обзиром на пределне, материјалне к друштвене одношаје, не може показата стварне користи: а) јер би се завађањем тога предмета одвела народна школа са стазе природне задаће своје; б) јер би нрема наставном гради ву, што га науковна основа за наше школе прописује, немогуће било извести, те би оптеретили децу настав'1м, која премаша снагу и способност ученика основне школе. II. Учитељска скупштина је уверена, да је рад ученака у школ-