Школски лист

— 189 ~

ском врту довољан, да се иостигне телесно развиће ученика. у нрипреми за будући живот, те би завађање ручнога рада служило на уштрб успеха у школском врту. Г. Гавра Путник равнајући учитељ румских срп. осн. п:кола, као пети расправљач истог иитања, увађа да се од стране заступника ручнога рада, истиче на нрво место Формалва страна тога нитања; али но његовом мигалењу, то је тек привидан разлог а главно им је материјална страна. Када је Елозон Кас нотакао ту идеју, чанио је у том смеру, да одврати своје сународнике од пијанчења и картања о дугим зимским вечерима на северу; с ночетка није он ни помашљао на шаолу, него му је с прва била намера, да заведе свуда тако зване: „Наиз Еекзуегете" што му је помоћу владе и народног заступства и ношло за руком. Тек кад се уверио, да код одраслих, са протуривањем те идеје тешко иде обратио је своју пажњу основној гаколи. Као Формалне разлоге за увађање ручнога рада у школи, навађају застунниди тога иитања: да се радом образује тврда и дурашна воља, да се радом одводи у младежи онај унутрашњи немир у безопасне канале, те предуиређују многи изгреди, који би се у противном случају иочинили; радом бива тело окретно, рука вешта а око сигурно; радом се унапређује естетичко образовање и начело наочигледности нотпуно остварује и на нослетку, деда се оснособљују за зараду. Ни он не одриче ручноме раду Формалну образовну страну, али пита: зар није сво школско време испуњено озбиљним и напорним радом? нак додаје, да нознавање једне истине, није од мање моралне вредности, него начињен какав објект. Дакле и досадањим гаколским радом, ако се како ваља извађа, могуће је све оно постићи, гато се и од ручнога рада очекива Говорник је видео радове, који су које где рађени и уверава, да су ови тако н-угледни и примитивни, да ће слабо користити унапређењу естетичнога образовања. А гато се тиче зараде тим нутем, мисли, да би отуда слаба корист била, јер ти ироизводи не би никако могли издржати конкуренцију са сличним производима нравих вегатака, нити гледе ваљаности, ниги цене. Могли би дакле нослужити једино за сонствену употребу, ау том случају камо ће остати подизање народнога благоотања. Криви се основна гакола за свагата. Ако је коме што неправо, дај виче — гакола је крива! И ми место то да одбијамо, и сами неким начином то иризнајемо, те брже боље, дај увађај све нове и нове дисцинлине, само да свима угодимо. Тако криве гаколу, гато народна индустрија и мали занатлија пропада. Зар није са свим природно, да где се диже техничка индустрија — народна иропада. За нодизање малога занатника, треба да се заузму мало јачи Фактори, него што је школа, •1 то је држава. О.фенули ствар ма како, ручни радови нису ништа друго, него иочетци разних заната. Увађање њихово у основну школу противи се и педагогији, јер школа несме да гледа у питомцима будуће занатлије, трговце, свештенике и чиновнике, него њој у дужност спада, да даде ученицима онгате образовање, које ће им служити као нодлога, за надовезивање наука, које буду доцније учили, кад осн. школу напусте.