Школски лист

— 53 —

Милаи Дриојачки наименован је за привременог учитеља у Т»уђановци. Димитрије Павић паместни учитељ у Дољани, и 1 Ј аде Мандић наместни учитељ у Градишту наименовани су за нривремене учитеље у истим школама. Госпођица Марија Јоваповића испитана србско народна учитељица, постављена је за учитељицу у Чуругу. Јован Поповић учител, башахидски нриставл.ен је за нривременог учитеља србског у Пешти код цркве св. Георгија. Госпођица Мила Јовановићева испитана учител.ица родом из Вршца пристављена је за помоћницу обољеле учитељице у Срб. Итебеју. Владимир Каракашевић испчтани учитељ на државној нрепарандији ностављен је за учитеља у Панчеву. НБКРОЛОГ. ђ>орђе Радић управител, државне велике гимназије сомборске, после дужег боловања преставио се у Четвртак 20. Фебруара у 41. год. живота свог, а сарањен је у Суботу 23. Фебруара са великом свечаношћу на сомборском римском гробљу. При укопу учествовали су из почасти сви учевни заводи овдашњи, међу њима и србска учитељска. вигпа девојачка и народне школе. Ученици гимназије са заставом у црно увијеном пратили су свога управитеља. У римској цркви овдашњој држана је служба Божија и задушнице, а одатле се спровод продужио заставши најпре пред огромним новим здањем гимназијским, пред којим је на узвишеној црном бојом застртој трибини ироч>есор Д. Јесенски красноречиво онростио се са покојником. Између множине венаца на гробу опазисмо и неколико са србским надписима, које су пријателЈИ покојникови на самртни одар његов ставили. Од венаца са србским надписом један је принео иокојнику: г. Никола Малешевић проФесор и његова госпођа супруга Александра, а други г. Др. Јован Пачу, нријатељ и друг покојников од младости. — Покојник је родом био из Суботице, куда су му — као што говораше — предци из горње угарске са реке Вага, доселили се били. Вио је мађар, али је знао добро србски, радо је читао наше народне песме, и неке је и на памет зпао, а ире неколико година превео је врло лепо на мађарски одабране србске Косовске песме. Лака му црна земља! Даншда Николајевића учитељица србска у Сасама (Нови Карловци) преселила се у вечност 9. Фебруара о. г. Покојница је роћена у Лежимиру 1852. године, где јој је отац Стеван Николајевић бележдиком био. Она је унука познатога старине Јоакима Николајевића из Стејановаца и негдашњег проФесора гимназије карловачке покојног Василија Лукића, а синовица блажене успомене Лукијана Николајевића енискона горњо-карловачког. Била је благе нарави, доброг срдца и разборите главе. Свршила је учитељску школу као народна нитомица у Сомбору 187 7 / 8 . школске године и од тога времена однрављала је дужност учитељице у Сасама са великом ревношћу и оданошћу. На укопу њеном говорио је сурдучки парох г. Светозар Сечански утехе пуну беседу, у којој је изложио врлине, које су ову честиту србкињу и ваљану учитељицу красиле. Бог јој дао у рају насеље !!