Школски лист
— 54 —
Ммлан Дрлгаш учитељ. Дпе 18. (28.) Фебруара о. г. премииу° је у Гаћишту у цвијету своје младости народпи учитељ Милан Драгаш. Покојник се родио у Слуњу 1863. год. Након свршених наука грађанске школе у Слуљу, свргпио је српску учитељску школу у Карловцу с врло добрим успјехом, те је исте године именоват за учитеља у Ледипцима у Сријему; а године 1884. буде именоват за учитеља у Гаћишту. За свој свети позив био је особито заузет; у друштву омиљен и ноштоват, а у школи прави отац дјетињн Колико је увалсења у својој општини за ово кратко вријеме иостигао, види се најбоље отуда, што се нодиже старо и младо, мушко и зкенско, да свога обљубљенога учитеља испрате до вјечите куће. Особита част нрипада школском одбору гаћешком — а нарочито прецсједнику истога пречасном господину Милутину Митровићу нароху, који непожалише ни трошка ни труда, само да ова тужна свечаност достојно испасти узмогне. Лијепа хвала нароху срнско-михољачком пречасном господину Љубомиру Болићу, као и госноди учитељима : Тоши Новковићу, Антонију Цикоши, Илији Микићу и Роману Престиниу. који се потрудише, да иснрате милог и незаборавног друга до вјечите куће, и да му рекну : С богом мили и незаборављени друже! Бог ти дао души спасење. Ми ћемо се Богу молити за те. Радивој ЛончаЈ) учитељ. Јслеиа Иетровићсва учитељица у Србском Итебеју, преселила се у вечност, после дужега боловања 26. Фебруара о г. у Фердину код своје рођене браће, од којих је у том месту један бележник, а други учитељ. Покојница је рођена у Романском Ст. Михаљу 1865. године, била је кћи тамошњега, сада печканског пароха г. Атанасија Петровића. Свр шила је учитељску школу у Сомбору 1882. године, и служила је као вал.ана учитељица у Србском Итебеју. Била је примерног владања приљежна и добра учитељица. Бог нека утеши њеног ожалошћеног старог родитеља, браћу и сестре, а млађаној покојници не;<а даде у рају вечно насеље ! Јелена Кораћев «в учитељица, после дужега боловања уснила је у Госиоду 25. Фебруара у Загребу, и сахрањена је сљедећега дана у православном оделењу загребачког средсредног гробл.а. Њу онлакују ожалошћени родитељи Петар Кораћ ц. кр. умировљени сатник и Кристина рођ. Родић, два мила брата и четири сестре, од којих је једна госпођа Олга Радуловића суируга управитеља србске учитељске школе у Карловцу и учитељица рада у истој школи. Р А 3 Н 0. Оснивањс фонда за свештеничке удовице у еиархији Пакрачкој. Преузвишени госнодин Никанор Грујић еиископ одобрио је и положио је нрви темељ томе Фонду даровавши на ту цјел знамениту своту од 6000 Форинти, и тиме је подигао себи још за живота најкраснији и вечити споменик у својој дијецези. Исти је велико-достојник цркве наше и прошле године на сазидање православног храма Бозкијег у Вараждину знамениту жртву од 1000 Фор. приложио. —