Школски лист

— 38 —

васгштаљу деце особито су важне ове две околности, на име : неограничепа љубав, која треба да влада између родитеља и деце ; и да родитељи непрестано надгледају своју децу, и да их иикада неоставе самој себи. Никакав изговор у томе погледу од стране родитеља ие може се примити; јер као ште родител.и сматрају за дужност да се брииу за детиљ физични живот, исто тако морају се старати и за душевни. Мало је у пас таких родитеља, који не би имали ни нрилике ни својства да својој родитељској дужпости задоста учине. Шта више деца имају ирава од својих родитеља то да захтевају, као што о томе вели ПуФендорФ : „ Дете имаде право, да од својих родитеља иште хране, а под храном не ваља разумети само оно, нгго је за физични живот потребпо, но и оно, што је свакако нуждно, да се дете довољно изобрази за друштвени и општински живот." Као што у обичном животу има много ситница на које се и ие осврћемо, држећи, да нам оне животу нашем не могу ништа нашкодити; исто тако и ири дечијем васпитању пуно је ситница, на које родитељи ни своје главе не обрћу, али које се после у тозико већма свете на оној сиротој деци, а више их није могуће никако изкоренитн, јер су се у детету јако укорениле. Највећа мана у домаћем васпитању испушта се из вида. Да је приправљање деце за живот главна цел васпитања, то признају и родитељи и сви други који о томе рачуна воде; па инак се та цел слабо при васпитању на уму има. Его ћете и сами наћи небројено примера, да се наша деца годинама васпитају, а то васпитање се бави једино око стицања зиања, а то нема другу вредност, већ што чини тако звано „ фино изображење"; девојке се опет већином упућују у знању, како да се умеју наместити да се што боље допадну, да се унознају са накитима, тоалетом; како треба да се понашају у друштву, како треба да говоре „нобл", једном речи: приправљају се не за живот, него за јавпе забаве! Нема ту ни говора, да Се упућују, како да воде свој поштен живот, своју кућу — на то многи, врло многи родитељи заборавлзају. Наши родитељи не размишљају на своје наиутке и закључке, који су доста пута незрели и неупутни. Родитељи, а особито матере поступају с децом онако, како их њихова тренутна побуда поведе; нема ту зрелога размишљања, да ли ће