Школски лист

— 39 —

ће то бити од користи деци љиховој, и да ли ће то ићи у прилог правој срећи њихове деце. Једино треиутна љубав родитељска руководи их при васпитању, без да се иига, да ли је то добро или није. Родитељи треба да имају па уму, да васпитањем своју децу образују за способпо биће, које ће моћи само собом да влада, а не њиме други да владају. „ТСад би наша деца -- вели педагог Сненцер — рођена била, да као робови живе, морао би их тим раније нриучавати робству; но пошто треба до скора да буду слободни л,уди, где неће нитко падзиравати њихово свагдање владање, ваља да их, док их имаш нод својим оком, чим већма научиш, да сами себе надзиравају." У овима речима довољно је речено, како треба родитељи своју децу да васиитају, и да тако звано „ фино образовање" никада неће децу учинити да буду сретни и задовољни у своме животу, нити ће их моћи еачинити слободпим људима. (Продужиће се.)

0 ИЗОБРАЖЕ&У ДШЛТ СРЦА. Изображење духа, које човек размишљавањем и радом ностизава, и увиђавност и знање, које тим себи прибавља, у толико се поштовати може, у колико своју и других људи праву срећу унаиређује. Човек то може само онда чинити, ако светлости свога ума вољно и верно сљедује, т. ј. ако право мисли и суди, ал ако се но томе и влада; и ако не само добро од зла распознаје, него ако и љуби и тражи добро, а зло презире и избегава. Познавање пстине мора љубави и извршивању добродјетели водитн, — а то је баш намера доброг васпитања. Изображење дечијег срца зове се: наклоности и тежње дечије на најбоље предмете управљати, њима љубав свему оном што је истинито, право и добро улити, и тиме им извршивање дужноети лаким и нријатним учинити. Дакле пзображењу срца — као што видимо — иредпоставља се пзображење ума; јер ма да је ово од оног у нечем различито, то ппак неможе опо без овога постојати. Наша се воља скоро свуда по увиђавности нашег ума изражава. Ми обично само оно хоћемо што држимо да је добро, а презиремо опет опо, што сматрамо да је зло. Када смо дакле ми где који пут спрам доброг ладни, а зло бирамо, то онда ми добро за рђаво а рђаво за добро држимо. Што ми правилније мислимо и судимо и што лакши на-